Именски и глаголски додаци

ИМЕНИЧКИ ДОДАЦИ

 

1.Атрибут је именички додатак који ближе одређује именицу уз коју стоји.

2.Апозиција је именички додатак који значи исто што и именица уз коју стоји а може и да је замени.

Обавезно се одваја зарезима од остатка реченице.

  1. Издвој атрибуте:

Од трећег разреда навише ђаци имају право да се служе гимназијском библиотеком из лепе и научне књижевности. Прве две године свога школовања дечак је толико пута мислио на тај тренутак кад ће и он смети да оде, у одређени дан и сат у недељи и да из те књижнице узме на читање неко од оних илустрованих дела која је гледао код старијих другова.

  1. Исто:

Обишли смо цркву Лазарицу у Крушевцу. Јован је шетао обалом Мораве. Из забрана, с високих церова разлеже се гукање голубова и гукање грлица. Са планинских врхова чуло се бесно завијање вукова. Звонки гласови деце из школске учионице допирали су до нас. На зеленом столњаку стајала  је жута плетена корпа са фарбаним јајима. Деца су поставила необична страшила на оградама баште са кукурузом. Весела девојчица у розе хаљини изненада се појавила у соби са гостима. До нас су допирали звонки гласови деце из гостинске собе. На цветном балкону последњег спрата појавила се девојчица са плавом косом и весело махнула окупљеној деци на улици. дНежност твога длана још памти моја коса. У новчанику је носио слику своје жене и деце. Очи у срне биле су тужне.

  1. Препиши апозиције:

А ти, Стојане Старчевићу, комшијо мој и добротворе, ратни команданте, јеси ли ти бар знао шта нас чека после ослобођења. Е, мој Стојане, мој команданте, понекад се замислим о нашој будућности.

Фра-Лука, народни лекар и човекољубац, помаже свима који су у невољи. Ја сам за њу ипак Млађенац, њен дечак, онај из м ог детињства. Једном је пророчица Манто, ћерка пророка Тиресије, подстакнута божанским надахнућем позивала улицама Тебе жене.

 

 

ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ

 

1.Објекат може бити прави и неправи.

2.Прави је у ? падежима…

3.Неправи може бити у ? падежима.

  1. Одреди врсте објекта и њ. Падеже:

Посадили су много лала у башти. Слушај кад ти говори. Он се стварно наиграо игара вечерас. Причао је свима.

Пишемо кредом по табли. Ко тебе каменом, ти њега хлебом.

Чуо сам све о његовом успеху. Посекао се ножем.

  1. Када се тражи врста речи, одређује се глаголска одредба, а када се тражи служба речи, прилошка одредба. ПО најчешће није у врсти речи прилог, већ именица са предлогом.

Одреди врсте ПО:

Стана узе њену руку својим кошчатим прстима.

Он је за хлебом пошао у далеки свет.

Ради забаве су се онако удружили.

Од јаке кише и ветра сва су жита полегла.

Уздише са зла удеса и немиле судбине.

Девојка је и преко воље морала да се покори одлуци родитеља.

На смрт се Јово разболео.

Напред су ишли најмањи а позади они највиши.

Сутрадан се предао и остатак непријатељског гарнизона.

Идем са вама.

Узео је комад дрвета.

Понео сам мало хране.

Уплашио се због њене превелике туге.

Кијао је због назеба.

  1. разред

Наброј реченице по:

  1. Значењу
  2. Облику
  3. Саставу
  4. Напоредном односу

 

Реченице по значењу и облику:

Подвуци реченице које су  узвичне, одреди реченице по значењу:

(Узвичне реченице се препознају по речима: како, колико, што, ала – а не по знаку узвика!)

 

Јао, баш сам се уплашио!

Каква је то била утакмица!

Колико голова је дато!

Остави то на место!

Молим те, врати ту лопту.

 

Напиши заповедну реченицу у одричном облику:

 

Напиши упитно-узвичну реченицу у одричном облику:

 

Шта се пише прво, упитник или узвичник у упитно-узвичним реченицама?

 

Подвуци заповедне реченице:

Стићи ћемо кући на време.

Дођи код мене.

Спакуј се на време.

Крећемо за пола сата.

 

Да ли је реченица –  Желим ти све најбоље! – жељна?

 

 

 

Реченице по саставу

Главни реченични чланови су:

 

Субјекат

Може бити исказан речју, синтагмом (субјекатски скуп речи) и реченицом:

Подвуци субјекат у реченици:

Још на крају улице стоји, прилично оронула, најстарија кућа у крају.

Изванредне су оне слике са твојих летовања у Тунису.

 

Како се зове субјекат који није представљен у реченици? Напиши један пример.

 

Предикат

Прост и сложен, именски и глаголски

Прост: састоји се од личног глаголског облика  (инфинитив, глаголски прилог прошли и садашњи немају никад улогу предиката).

 

Подвуци предикат:

Ми смо се увек радо састајали у дворишту.

Да ли ћете сада умети да учите?

Ако бисте ви у било ком тренутку пожелели да одете, можете.

Знао је да ће, радећи у башти, уживати у сваком тренутку .

Сигуран сам да ћете се, сетивши се претнодног искуства, одмах снаћи.

 

Сложен: састоји се од глагола непотпуног значења и главног глагола.

Глаголи непотпуног значења: моћи, хтети (кад значи желети),  морати, смети, требати, на пример: он може да учи, он хоће да иде, он мора да тражи…

На пример: Он хоће да учи, само мора да се организује боље.( 2 сложена предиката).

 

Глаголи непотпуног значења су и глаголи који значе почетак, прекид или наставак неке радње. Они чине сложен предикат са галголом иза себе: почети, стати, узети (кад значи почети), прекинути, наставити, престати, на пример: Он је почео да учи, па је прекинуо да се игра, а наставиће  да се дружи кад  заврши домаћи. Стао је да говори пред свима, узео је да објасни где смо погрешили. (Да ли сте у овим реченицама пронашли просте предикате?)

Специјалитет куће!

Ако после глагола прекинути не стоји глагол већ именица, онда није сложен предикат, на пример: прекинуо је са радом – није сложен предикат, јер иза њега не стоји још један глагол, престао је са задиркивањем, почео је са радом – све то су обични предикати и ови глаголи нису тада глаголи непотпуног значења!

 

Подвуци сложене предикате:

Ако хоћете да га видите, мораћете да ми се јавите.

Он хоће кући,  а она неће да иде.

Морате да се потрудите да бисмо могли да сарађујемо.

Чим се договоримо, наставићемо да радимо.

Да сам све ово знао на време, престао бих да радим глупости и почео бих да се трудим.

Ако бисте се сложили, ми бисмо сад морали да кренемо.

 

Колико предикатских реченица има у следећој сложеној:

Ко зна шта ће бити? Ако ти не умеш да ми кажеш, питаћу некога ко зна.

Он се, чекајући тату, сакрио иза ограде и ту, угледавши штене, зацичао од среће.

 

 

ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ

Делимо их на именичке и глаголске.

Допуни поделу: именички реченични чланови су:___________________ и _________________

Глаголски су:___________________________ и ____________________________________

Али можемо да их поделимо и овако:

Зависни реченични чланови могу бити одредбе и допуне.

Одредбе су именичке и прилошке, а допуна је објекат.

Ова подела је сложенија, али је треба знати. Да нацртамо:

      Зависни реченични чланови

 

одредбе                               допуне – објекат

 

именичке                            прилошке 

 

атрибут          апозиција

                               

Именичке одредбе одређују именице, прилошке одређују глаголе!

 

АТРИБУТ

Умеш ли да набројиш како атрибут одређује именицу (5 значења!):

Подвуци атрибуте:

Кућа у планини, сакривена под обронцима брда, скровито је место. Цела моја породица и ја тамо волимо да одемо у лето, проводимо празнике летње и зимске.

Подвуци атрибуте у изразима:

сунце над планином, сенка сумње, столице од дрвета, кућа на точковима, пица на парче, вода са извора, вода из бунара, стабло младе шљиве, кућа на мору, таласи од метар, обала мора, свеска на коцкице, Маја из Баната, моја другарица из Шведске, мачак са огрлицом, пас у дворишту…

 Специјалитет куће!

Ако реч одређује именицу, онда је атрибут, ако одређује глагол, онда је прилошка одредба! На пример:

Сунце изнад брда ме је одушевило. Изнад брда  одређује  именицу –  сунце –  па је то атрибут, јер одређује именицу!

Сунце је изашло изнад брда. Изнад брда одређује глагол – је изашло – па је то прилошка одредба за место, јер одређује глагол!

Одреди да ли су подвучени примери атрибути или прилошке одредбе:

Враћамо се са зимовања. Слике са зимовања ћемо заједно гледати.

Радимо на кући. Кров на кући је пропао.

Из моје свеске је узео један лист. Лист из моје свеске је плавичаст.

 

АПОЗИЦИЈА

Једноставна, обавезно се одваја запетама!!!

Подвуци апозиције:

Калиграфија, уметност лепог писања, цени се нарочито на Далеком истоку. Калиграфи, прави уметници, састављају прелепе цртеже животиња од стихова арапских песама. Многи текстови из Кине и Јапана имају облик ролне, која се отварала са десне стране и читала од горе до доле. Књиге на Западу имају сасвим другачији облик и пишу се слева надесно, у водоравним редовима.

Сумери, народ из Месопотамије, вероватно су измислили клинасто писмо пре више од 5000 година.

А сад у истом тексту заокружи атрибуте!!!

 

ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ

Прилошке одредбе одређују глагол и према значењу могу бити: за место, време, начин, узрок, меру цену и количину, намеру или циљ, друштво, средство…

Разврстај прилошке одредбе према значењу: ту, колико, зашто, много, као миш и мачка, лево, изнад школе, преко конопца, никако, људски, више пута дневно, три пута на дан, оданде, куд-који, због лошег успеха, стога, дивно, споро, назад, одавде, стога, како год, овог века, синоћ, као ветар, сјајно, толико, сваког јутра, у цик зоре, тако, понекад.

Прилошке одредбе могу бити исказане прилозима и именицама са предлогом:

изнад куће – предлог и именица,    горе – прилог

Из претходног задатка издвој оне које су исказане предлогом и именицом!

 

ОБЈЕКАТ

Објекат је глаголска допуна, може бити прави и неправи.  Објекат може да буде у свим падежима, осим у номинативу и вокативу.

Може бити исказан  именицом и  заменицом!

Прави објекат је у акузативу без предлога и у деоном генитиву који може да се мења акузативом! Да објаснимо:

Ја волим математику – акузатив без предлога. Личи на маму – акузатив са предлогом, није прави објекат…

Попио сам воде = Попио сам воду  – јесте прави објекат у деоном генитиву.

Напио сам се воде  =  напио сам се воду – није прави  објекат у деоном генитиву јер не може да се мења са акузативом.

Неправи објекат је у свим падежима осим номинатива и  вокатива:

Подвуци објекте у реченицама (помоћ – ако ти не личи на објекат, не брини, ниси навикао – кад одбациш оно што знаш – субјекат, предикат, прилошке одредбе, атрибут – остане ти оно што је објекат! – то се зове систем елиминације!)               Одеди да ли је прави или неправи….

Бежи од обавеза. Стиди се себе.  Уплашио се мрака. Сећам се Марије. Напио се сока.

Дај сестри цвеће. Купи ми цвеће. Донећу алат теби и твом оцу.

Мислим на тебе. Купићу торту за рођендан. Донећу ти парче. Појео је супу.

Директор управља школом. Возач управља аутобусом.

Причамо о екскурзији.  Договарамо се о излету. Причају о нама.