Непроменљиве речи

ПРИЛОЗИ

1.Прилози као врста речи одређују време, место, начин, количину и узрок. Све остале одредбе јављају се само у служби прилошких одредби, у комбинацији предлога и именице.

Разврстај прилоге према служби:

Куда, где, како, некако, људски, још, зато, стога, овамо, овде, одсад, никад, неколико,нешто, пре, некад, сад,ту,сасвим, зашто, како,

2.Уз именицу увек одређују количину:

Купила сам неколико књига, али сам потрошила много новца.

3.Издвој прилоге и придеве:

То је био пријатељски сусрет. Он се пријатељски понашао. Један радознали поглед…он је радознало загледао све углове куће. Ти си паметно дете. Решење је било паметно замишљено.

  1. Прилози се пореде према степену особвине:

Скочио је даље, а она је скочила најдаље…

Издвој компаративе и суперлативе придева од прилога:

Дођи ближе. Она му је ближа од мене.То мора боље да се уради. Оне су боље од тебе.

  1. Издвој заменице и прилоге:

Никако, никуда, ни од кога, ниоткуда, никоме, ниодакле, ник од ч ега, никога, нигде, ни у чему, ни с ким, некога, некако, некуда, некоме, негде, нечему

  1. Прилози доста и много имају неправилну компарацију, њихов компаратив и суперлатив је више.: Купио је доста, купио је више,

 

ПРЕДЛОЗИ

 

1.стоје испред падежних облица именица и именичких синтагми и заменица и служе за означавање њиховог односа према другим речима у реченици. Ти односи су.

Просторни, временски, узрок, циљ, друштво, поређење, начин, намена.

Разврстај предлоге према врсти односа:

Пред кућом, до јесени, због болести, са пријатељем, бољи од њега, са одушевљењем, само за тебе, ради тебе, упркос твојим речима, пре посла.

  1. неки предлози, као више, ниже, близу, могу бити и прилози, а само од службе зависи којој ће врсти речи припадати.

Дигао је поглед више главе, попели су се више.

  1. Неки предлози могу бити коришћени као прилози:

Дошли су пре ручка – дођи пре или после.

Шума је близу куће – Пришао је близу.

Около села је ливада. Играју се около.

  1. У коју врсту речи спадају именице пут, крај, и дуж, ако остану без акцента?

5.Којим врстама речи припадају подвучене речи.

Девојчица је прешла преко улице.

Девојчица је прешла преко.

 

 

ВЕЗНИЦИ

 

Повезују речи и реченици у сложеној реченици

Прави везници су : или, али, и , па, те, да, док, јер, ако.

Остале речи се употребљавају у функцији везника и сврставају се у неправе везнике. То су односно-упитне заменице: који, какав, чији, колики, именичке заменице ко, шта, прилози: већ, кад, где, куда, одакле, докле, откад, докад, како. Колико и др.

1.Одреди врсте непроменљивих речи.

Отићи ћу кад будем могао.

Кад си дошао?

Не знам  шта раде.

Шта је било?

Задатак који сте добили..

Који је то час

Не знам одакле ти та идеја.

Одакле ти то?

  1. Одреди врсте подвучених речи:

Крај је леп. Склонио се у крај.

Пут је напоран. Иде дуж пруге пут Београда

Дуж је права.

Добро дете добро учи.

 

 

РЕЧЦЕ

 

Наброј речце за:

1.истицање супротности:

  1. за посебно истицање

3.за питање

4.за показивање

5.за потврђивање и одрицање:

 

УЗВИЦИ

Наброј  узвике за:

1.исказивање осећања

2.дозивање и терање животиња

3.за подражавање звукова из природе:

 

4.Издвој врсте непроменљивих речи:

Свакако, мимо, мало, можда, на још, стога, јер, од мац, чак, јој, бар, над, ох.

5.исто:

Уз, заиста, још, испред, ех, много, пис, превише, јер, за, стога, чак, јој, мимо, бар.