Променљиве речи

ПРОМЕНЉИВОСТ РЕЧИ

 

Промена именских речи (наброј их:______________________, ___________________________,

_______________________, _______________________  по падежима зове се ДЕКЛИНАЦИЈА.

Промена придева и прилога по степену изражености особине, назива се КОМПАРАЦИЈА.

Промена глагола по глаголским облицима и лицима зове се КОНЈУГАЦИЈА.

(не коњугација!)

 

Дакле:

Именуј промену и напиши њен назив:

добар – бољи – најбољи _________________________________________

човек – човека – човеку – човека___________________________________

брзо – брже – најбрже___________________________________________

трчим – трчиш – трчи _____________________________________________

Постоје још и следеће промене: (препознај их и одреди, њих знаш!)

добар  – добра – добро_________________________________________

добар – добри (множина)_________________________________________________

брз – брзи (једнина) _____________________________________________________

 

Када мењаш облик једне исте речи, користиш наставак за облик речи.

Када градиш нову реч, користиш наставак за грађење речи.

 

Реч се гради од  граматичке основе и наставка за облик или наставка за грађење речи.

РЕЧ = ГРАМАТИЧКА ОСНОВА + НАСТАВАК ЗА ОБЛИК ИЛИ

                                                        + НАСТАВАК ЗА ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ!

Граматичка основа речи се добија када се  од  генитива једнине одузме наставак за генитив, на пример : кућа, од куће – одузмете –е и остане КУЋ. То је граматичка основа именице.

Одреди граматичку основу именица:

сестра, слика, мисао, петао, оловка, сто, во, вода, мачак…

Дакле, да бисте одредили наставке за облик морате познавати падеже.

На пример, подвуци наставке за облик:

сестра, сестре, сестром, сестру, сестри, сестрама, сестром, сестара, сестре.

Шта примећујете?

Граматичка основа речи је иста и никад се не мења –  овде гласи – сестр...  све остало су наставци за облик падежа или броја.

А сад, КАДА ГРАДИТЕ НОВУ РЕЧ, користите НАСТАВКЕ ЗА ГРАЂЕЊЕ РЕЧИ.

Изведите што више речи од речи ГЛАС:  (бар десетак)

Ако се међу вашим речима налазе облици речи: гласа, гласу, гласом, гласови, гласовима, гласове  – онда сте погрешили. Зашто?

Знате ли одговор?

Зато што су то наставци за облик речи глас у једнини и множини, а не наставци за грађење речи!!!

КАДА ГРАДИТЕ НОВУ РЕЧ – ОНА МОРА ИМАТИ ДРУГАЧИЈЕ ЗНАЧЕЊЕ! (на пример: рука: рукавица, рукав, ручно, ручерда…)

Весели задаци:

Подвуците наставке за грађење следећих речи:

дечаков, нечовечан, младост, лекар, пекар, татин, свестан, тркач.

Изведи глаголске именице од глагола: играти, учити, клизати, скијати, читати.

Изведи што више речи од именица: ред, дим, нов, стан

Изведи нове речи користећи наставке за грађење речи: пут, род, суд, рад, ред, сан, лек, вук.

Изведи именице од следећих придева: крив, прав, бео, здрав, црн, брз.

Како се зове човек који: ради, штеди, пише, чисти, помаже, кува, кроји? Подвуци у називу наставак за грађење речи.

А сад, време је за:

СПЕЦИЈАЛИТЕТ КУЋЕ:

Подвуци наставке за облик и уоквири наставке за грађење речи у примерима: граду, градом, града, градски, градња.

 

 

СТИЛСКО ЋОШЕ!

ДЕМИНУТИВ је реч умањеног значења, на пример: рука – ручица, нос – носић

АУГМЕНТАТИВ је реч увећаног значења, на пример: књига – књижурина, кућа – кућерина

ПЕЖОРАТИВ је увредљив назив, на пример: нос – носурда, нога – ножурда

ХИПОКОРИСТИКА је тепање у говору, на пример: лице – лишце, нога – ножица…

Изведи деминутиве и аугментативе именица: нога, рука, зграда, птица, коњ

 

 

 

ИМЕНИЦЕ

ПРОМЕНЉИВЕ ВРСТЕ РЕЧИ

Наброј променљиве врсте речи:___________________,____________________,

_______________________________,___________________________  али и ________________

(неки) и ________________ (неки).

Подвуци све променљиве речи у реченици: Клара је била пресрећна, упијала је златну сунчеву светлост, свеж ветрић.

ИМЕНИЦЕ

Властите именице су све оне које се пишу великим словом. Али постоје заједничке именице које се пишу великим словом. Знаш ли које су?

Именице које именују народности – Србин, Италијан, Французи – спадају у заједничке именице. Новина од прошле године. Проверићемо још!

Цака!!!

Како најједноставније одредити једнину и множину именица? Ево, овако:  ако именица у дативу има наставак – има или –ама, у множини је, на пример:

плућа – плућима – именица је у множини

санке – санкама – именица је у множини

браћа – браћи – једнина

дрвеће – дрвећу – једнина

Одреди да ли су именице у једнини или множини:

сунце , цвеће , деца, куће, шећер, панталоне, уста

Именице су променљива врста речи… Мењају се по падежима, броју, а разликују род – не мењају се по роду, али га имају.

ВРСТЕ ИМЕНИЦА

  1. властите именице – осим презимена, имена неких празника и неких географских назива: Марко, Ускрс, Београд
  2. заједничке: дете, кључ, слика, рука…
  3. градивне – млеко, шећер, песак, восак, злато, вода
  4. збирне – лишће, камење , грожђе, дугмад, телад, деца
  5. апстрактне или мисаони – туга, слух, здравље, снага, нада
  6. бројне – именице изведене од броја: двојица, двојка, двојац
  7. глаголске именице – именице изведене од глагола: певање, свирање, деоба, сеоба, сликање, вожња, чежња, долазак, улазак, пристанак.

 

SINGULARIA TANTUM   – именице које имају само једнину!

То су све именице које називом означавају једнину: властите, збирне, градивне, апстрактне. Али: све осим збирних могу у посебним случајевима бити и у множини, на пример:

  1. властите именице – Алекса, можемо рећи: „Све Алексе нека дођу у учионицу.“ или „Има неколико Београда у свету.“
  2. градивне: млеко: Он једе сва млека – и кисело и чоколадно и обично. (тада означавају више врста исте намирнице).
  3. апстрактне: све туге нашег народа.

PLURALIA TANTUM  – именице које имају само множину:

  1. Властите именице које именују неке геограске називе и неке празнике: Карловци, Алпи, Филипини, Задушнице, Младенци, Тројице
  2. заједничке именице које обично означавају предмете састављене од два дела: маказе, санке, наочаре, панталоне, уста, врата.

Изведи што више бројних именица од  именице десет:

десети део је____________________, новчаница је____________________

отприлике десет је ________________, оцена је_____________________

са десет метара је________________________,

Речи: стотина, хиљада, милион, милијарда су? Шта мислиш?

Бројеви? Не! Именице…

 

Напиши множину именице и изведи збирну именицу од именица:

именица у једнини именица у множини збирна
лист
каменови
дрвета
острво
груменови
кремен
острва
бор
храстови

 

Подвуци градивне именице у овом рецепту. После можеш да припремиш и колаче…

„Чоколаду и путер исеците на крупне комаде и загрејте с павлаком. Додајте и сецкане лешнике. Сипајте у чинију, прекријте салветом и оставите у фрижидеру. Од масе хладним рукама направите куглице. Пре служења украсите их мрвицама од чоколаде.“

Пријатно!!!

 

Изведи глаголске именице од глагола:  пливати, цртати, поринути, сванути, молити, делити, возити, пазити, тражити, долазити, улазити, пристати…

Приметићеш да немају све глаголске именице наставак –ња. Неке имају и по два облика исте глаголске именице.

 

 

Прочитај шта су сингуларија и плурарија тантум.

Сети се – збирне именице су у облику једнине и одређују свој род само облицима показне заменице ТАЈ, ТА, ТО. НЕМАЈУ МНОЖИНУ!

 

 

Одреди број именица:  Мачад, мачићи, пилад, телад, млеко, лепота, храброст, жеље, деца, брига,воде, слободе, наочари,

Наведи по 2 примера множине свих врста именица;

Када се градивне именице користе у облицима множине, оне више нису градивне, већ заједничке, јер означавају више врста исте материје: од силних киша све су воде надошле…нападали су велики снегови,

  1. Човек је једнина заједничке именице, сингуларија тантум, људи су множина заједничке именице, плуралија тантум, не збирна именица.
  2. Раздвој сингуларију и плуралију тантум:

Људи, пилићи, дрвље, камење, наочари, уста, леђа, врата, брат, господин, човек, дете, кола, Врњци, Карловци, Београд, панталоне, децни, пихтије, богиње, новине.

  1. Природан и граматички род именица – да ли их разликујеш?

 

ПРИДЕВИ

Придеви су променљива врста речи која казује особину појма означеног именицом. Могу бити:

  1. описни: леп, згодан, црн, паметан
  2. градивни: стаклени, порцелански, лимени, камени
  3. присвојни: мамин, Милошев, сестрин, београдски,
  4. временски: јутрошњи, јучерашњи, летошњи, летњи, зимски, јутарњи
  5. месни: овдашњи, горњи, доњи,

 

Одреди врсте придева:

сунчан – сунчев,  судијин – судијски, човеков – човечански, сликарев – сликарски, лекарев – лекарски, земљин – земаљски.

 

Изведи градивне придеве од именица: олово, вуна, глина, стакло.

 

Изведи и напиши правилно присвојне придеве од именица: Шумадинац, Енглеска, Францускиња, Француз, Грчка, Гркиња, Грк,

Нови Сад.

 

Имате ли „ј“ у придевима изведеним од именица: биологија, хемија, историја? Имате? ОДЛИЧНО!!!

 

Одреди врсте придева: стари, последњи, тамошњи, пекарев, пекарски, Миличин, старински, дневни, данашњи…

 

Замени именицу у генитиву присвојни придевом: Попио је воду са бунара. Вода из мора је ипак чиста, чистија је од воде из реке.

 

ПРИДЕВСКИ ВИД:

 

НЕодређени вид казује особине НЕпознатог бића или предмета, на пример : „Један бео, леп, миришљав, свеж, расцветан цвет управо је изникао у башти.“

Одређени  вид казује особине Познатог бића или предмета, на пример: „Тај бели, лепи, миришљави, свежи, расцветани цвет сам јуче поклонио својој девојци.“

 

Јесте ли уочили у чему је разлика?

ОДРЕЂЕНИ ВИД  ПРИДЕВА СЕ ЗАВРШАВА НАСТАВКОМ –И (у мушком роду, у осталима је разлика само у акценту).

 

НЕодређени вид имају:

-описни и градивни придеви: црн, шећеран, мермеран

присвојни придеви на –ов, -ев, -ин: Милошев, Зоричин,

 

ОДређени вид имају:

-описни и градивни придеви

-присвојни придеви  на –ски, -чки, – шки, -њи, -(и)ји

-месни придеви: леви, десни

-временски придеви: дневни, јучерашни

-компаратив придева: бржи, лепши

-суперлатив придева; најлепши, најбржи

 

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА ИЛИ КОМПАРАЦИЈА

 

Придеви се пореде према степену особине коју изражавају.

 

Наброј степене поређења придева…

Ако их имаш 3, погрешио си. Позитив није степен поређења, он је основни облик придева.

  1. степен поређења је компаратив, 2. степен поређења је суперлатив.

Постоје три наставка за грађење компаратива придева. Код ког наставка долази до гласовне промене, односно, појављују се нови гласови?

Код наставка –Ј долази до гласовних промена.

Дакле – одреди наставке које користимо за грађење компаратива придева

црн, леп, љут, блед, груб, сладак, горак.

Како се правилно каже? Подвуци правилне облике придева: горкији или горчи, строжији или строжи, љутији или љући, бледији или блеђи, плићи или плиткији, врућији или врући, теснији или тешњи…

 

Имаш ли два слова Ј када изведеш  суперлатив придева: јаснији, једноставнији, јачи, јефтинији? Имаш? Одлично!!!

Када градивни придев користиш у пренесеном значењу, он постаје описни: Она је златно дете – не, не значи да је од злата, већ је дивна, послушна, паметна – дакле, придев је описни…

 

А сад: како гласе компаратив и суперлатив придева:

добар, зао, велики, мањи.

 

И још једно питање: како гласе компаративи придева: бос, го, мртав?

 

А сад, један креативан задатак: опишите придевима шуму у јутро, подне, вече, ноћу, у пролеће, јесен, лето…

 

1.Поименичавање придева: то су придеви који су добили особине именица. Ово је још један начин грађења речи:

Млађи су пазили стоку. Доћи ћу ако домаћи дозволе, Он је слушао старије. Исто: Пронашао је благо. Иде на своје добро, То је зло.

  1. Обнови врсте придева: горњи кревет, леви џеп, јучерашње новине, пластична кутија, татин ауто.
  2. Род придева: м, ж. И ср.
  3. Вид придева може бити:
  4. Неодређени – непознат, одговара на питање: какав?- добар, лукав, паметан човек;
  5. Одређени – познат, одговара на питање који?  – добри, лукави, паметни човек.
  6. Описни и градивни придеви имају оба вида. Присвојни:
  7. –на ов, ев и ин су неодређеног вида: Миланов, Лукин, Марков, братов, очев, човеков

– сви остали су одређеног вида.

  1. Временски и месни имају одређени вид: летњи, дневни, леви, десни

10.Компаратив и супрелатив су увек одређеног вида.

  1. Одреди вид придева:

Јутрошњи, сигурни, Момчилов, лепи, згодан, срећни,  црвен, миран, дрвен, камени

  1. Промените придев црвен по падежима у неодређеном и одређеном виду, у једнини и множини.

13-Женски род придева има 2 вида, али се разликују само по акценту.

  1. Компарација придева:

Који су наставци?

  1. како се зову први и други степен поређења.
  2. А како се зове основни облик?
  3. наведи компаративе придева.

Тесан, горак, бесан, жесток, висок,дебео, грдан

  1. Наведи гласовне промене које су се извршиле у компарацији.
  2. Наброј 4 неправилна облика компарације;

 

Наведи облике придева који се не пореде:

 

Градивни придеви пренесеног значења могу да се пореде: Он је још дрвенији од своје сестре.

 

Поименичавање придева: када се придеви користе као самосталне речи у служби именица:

На утакмици су црвени боље играли него црно-бели. Допутовао је Драги. Сит гладном не верује.

 

Напиши компаратив придева:

Строг, горак, чио, ведар, јак, јасан, тесан, далек, врућ, љубак, строг.

 

Одреди придевски вид:

Изван овог утабаног поља траве су густе, миришљаве, измешане с касним пољским цвећем.

 

У пренесеном значењу компаративи придева: бос – босији, го – голији. Граматика допушта суперлатив придева горњи, доњи, задњи – најгорњи, најдоњи, најзадњи. Горњи и доњи су компаративи, који немају према себи облике позитива.

 

ЗАМЕНИЦЕ

 

Делимо их на именичке и придевске.

Именичке су: личне, лична заменица сваког лица и неличне.

  1. У неличне заменице спадају:
  2. ко, шта, неко, нешто, нико, ништа, ико, ишта, свако, свашта.
  3. Наброј енклитичке облике личних заменица које могу да буду енклитике.
  4. Подвуци енклитичке облике:

Видео ју је. Чекам је. Дај му их. Питао бих вас шта су вам рекли а шта су вама дали.

5.Зашто се каже да су именичке заменице самосталне речи?

  1. Наброј врсте придевских заменица.
  2. Одреди врсте заменица:

У коликим, ничијих, ни од каквих, ни са којим, због њих, их, њизиним, о том, због којег, са свачијим, какви год били, оваквих, својим, умивам се,

  1. Служба придевских заменица у реченици:

Атрибут и именски део предиката.

Одреди службу придевских заменица:

Ова соба беше њена. Тај сто не бејаше мој, већ њихов. Оне слике су ваше.

  1. А овде:

Ови су похваљени, а они  не.

Каква је ово реченица по саставу?

10.Какве су овде придевске заменице? Самосталне или несамосталне речи?

  1. ико, ишта, као нико, ништа, свако, свашта…

12.сви људи, све жене, сва деца, као свачији, свакоји, свакакви, општа придевска заменица.

 

БРОЈЕВИ

 

  1. Главни, редни и збирни, имају службу атрибута…
  2. Бројеви до 4 су променљиви. Бројеви од 5 непроменљиве речи.

3.Промени број 2 по падежима уз именицу у множини у мушком роду и у женском роду:

 

Добила сам књиге од двају ученика

Од двеју ученица.

Дала сам књиге двама ученицима.

Двема ученицама.

Видела сам два ученика.

Две ученице.

Хеј,  вас два ученика

Вас две ученице.

идемо са двама ученицима.

Са двема ученицама.

Причамо о двама ученицима.

О двема ученицима

 

4.Наведи генитив, датив , инструментал и локатив множине броја 3 и 4 мушког и женског рода.

  1. Број један се слаже са именицом у роду, броју и падежу: једна жена, једно дете, једном човеку.

 

6.. Уз бројеве 2,3,4, иду именице у генитиву једнине ( број је у номинативу: два човека), а од пет надаље бројеви се слажу са именицом у генитиву множине.

  1. Одреди врсте речи:

Шестица, шесторка, шестерац, шесторица, шесторо,  о шестима, шестина,

  1. Женски род у групи се означава главним редним или збирним бројем:

Стигле су        (2) девојке.

  1. Промени по падежима збирни број троје:

Од тројега или трога

Трома или троме или тројему

Троје

Трома

Троје

Трома, троме, тројему

Упореди: причамо о њима трома.

  1. Збирни бројеви се користе уз збирне именице: двоје деце, петоро чељади,

Када се мисли на лица различитог рода:

Нас петоро, њих десеторо, ових петнаесторо

У множини се користе.

Уз именице које имају само множину (плуралиа тантум), двоја врата, троја кола

Уз именице које множином означавају једну целину: троје рукавице, двоје панталона.

 

  1. Одреди службу бројева у реченици:

Петоро стоје, а један седи.

Ми смо били први, а они су четврти

Дошла су троја кола.

 

ГЛАГОЛИ

 

 

Глаголи имају четири граматичке категорије које су својствене само глаголима: глаголски вид, глаголски род, лице (имају и заменице), време и начин;

Промена глагола по временима и лицима назива се конјугација. Не коњугација!

1.Одреди глаголе према  радњи, стању и збивању:

Учити, мислити, дисати, боловати, чекати, писати, наоблачити се

2.Глаголски вид – глаголи по трајању радње;

Одреди глаголе према трајању радње:

Носим, писао сам, започео је, посејаће, извиривале су, допутоваће, поскакивали су, сео је, разбисмо,

  1. Напиши инфинитив глагола:

Чучим, чучни, чучнули су,

Седнем, седимо, седнимо,седи

Лези, лежи, лезимо, лежимо

Паднем, падајмо, падните, пали смо

Гурам,гурнем, гурните, гурајмо

4.Двовидски глаголи су: чути, видети, ручати, вечерати, телефонирати јер у зависности од контекста могу да означе свршену и несвршену радњу.

Одреди свр. И несвр. Глаголе:

Чим га видиш, јави. Видим да не радите.

Ручао сам. Ручам.

Вечераћеш  кад се вратимо. Док вечерам, прочитаћу текст.

5.Глаголи по предмету радње: или глаголски род:

Одреди глаголе према према глаголском роду: Скувала сам се, Скувај ручак, Пиши, Не свађајте се, Исправи се, ја се бојим,

 

  1. Прелазни глаголи могу бити изречени у

Активном облику: мајстори зидају кућу и

Пасивном – кућа је зидана – у пасивним реченицама.

7.Глаголска лица:

Који глаголски облици су лични, који безлични?

Издвој неличне глаголске облике:

Дошли, дође, долазећи, дошавши, дођи,  доћи,долазиће,

  1. Глаголски начин: глаголски облик којим се означава став говорног лица према још неизвршеној радњи. Постоје 2 начина: заповедни и могући. Зову се?
  2. :Глаголско време:

Време вршења радње означавају наставци за облик…

  1. Граматички род – м, ж. И ср. Разликују само 2 глаголска облика?
  2. Граматички број – ј. И мн. Немају 3 глаголска облика?
  3. Граматичке основе служе за грађење глаголских облика:

Изведи презентску основу глагола мислим, наићи, стићи, седнем

Изведи инфинитивну основу истих глагола.

  1. инф. Основа глагола који се завршавају на сугласничку групу: сти – плести, трести, сести, добија се као да се завршавају на – ћи. Изведи је.
  2. Подвуци глаголе са неправилним односом основа – глаголе који се неправилно граде:

Радити, жети, прати, читати, клети, надути, мести, градити, спати

 

ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

 

ЛИЧНИ  ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

 

  1. Презент:

Како се добија презентска основа?

  1. Подвуци глаголе неправилног грађења презента: наићи, моћи, доћи, хтети, смети

4,Од глагола дати 3. л.мн. има два облика: даду и дају.

  1. Од глагола врети и зрети 3. л. Мн. Гласи вру и зру.:

Кромпири на штедњаку већ вру. Крушке у воћњаку зру.

  1. Изведи 1.л.ј.презента: обећавати, издржавати, забрањивати, смиривти, кретати, скакутати, :

Сести, седати, седети, срести, сретати, дати – давати; пасти – падати, пући – пуцати, лећи , легати, лежати, проћи, пролазити.

 

  1. аорист

Препиши наставке за грађење аориста:

Рекоше, дочекасмо, дођоше,баци

  1. Наведи 1. и 2. лице једнине аориста:

Извући, стећи, помоћи, пући, побећи, лећи,

Исплети, одвести, појести,

Погинути  потегнути, оклизнути се, скинути, стиснути ( ови облици имају дублете)

 

9.Имперфекат, пређашње несвршено време.

Гради се од инфинитивне основе ( понекад од окрњене презентске основе ) и тројаких наставака:

Ах, аше, аше, асмо, асте, аху

Јах, јаше, јаше, јасмо, јасте, јаху

Ијах, ијаше, ијаше, ијасмо, ијасте, ијаху

Од којих глагола се гради?

  1. Изведи 1. л. Ј и 3. л. Мн. Имперфекта глагола.

Живети, волети, јездити, пећи, трести, мислити

  1. Издвој облике аориста и имперфекта.

Гледах, угледах, гледаху, угледаше, гледаше

 

  1. перфекат

Гради се од енклитичког облика помоћног глагола јесам и глаголског придева радног.

Подвуци крњи перфекат:

Дошао је, позвао ме и сачекао да му одговорим.

 

12.плусквамперфекат.

Наведи два начина градње,

 

  1. футур први:

Подвуци облике футура првог који је прост:

Доћи ћу, наћи ћеш, ћемо ићи, чеш видети, гледаћеш, слагаћемо, смислићете.

 

14.Футур други, предбудуће време

Гради се од?

Промени по лицима глагол мислити у футуру 2.

 

15.Императив, заповедни начин

У којим лицима нема облике?

Подвуци наставке за императив:

Чекај, пијмо, жури, пишите, слушајмо, идите

16.Изведи 2.л.ј. императива глагола. Сести, јести, пасти, одвести, сећи, пећи, резати, писати, становати, веровати, куповати, пити, открити, лити

 

17.Потенцијал, могући начин.

Како се гради?

У трећем лицу множине се уместо облика бише употребљава аорист за 3. л. Једн. – Би!

 

 

НЕЛИЧНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

 

  1. Глаголски придев радни:

Служи за грађење сложених глаголских облика. Којих?

Он означава активан однос субјекта према радњи, односно, глаголи њиме грађени су у активу.

  1. Глаголски придев трпни:

Означава да се на некоме или нечему врши радња, зато се зове трпни или пасив;

Гради се од тројаких наставака:

Н, на, но, ни, не на, – писан, писана

Ен, ена, ено, ени, ене, ена – срушен

Т, та, то, ти, те, та – продат

 

120.Инфинитив – безличан глаголски облик, служи за грађење футура и као допуна глаголима и изразима непотпуног значења..

Разврстај инфинитиве који су допуна глаголима непотпуног значења, изразима непотпуног значења и који служе за грађење

футур:

И то ће проћи. Кад дожђем на пазар, ово ћу млеко продати, па ћу купити једну пилицу. Није ласно на бој ударити. Лако није планине бродити. Кад ћеш ми, ага, оно кусура подмирити? Ћелава је ласно обријати. У невољи не треба плакати него лека тражити. Лакше је чувати овце него новце. Рећи треба мерити а не бројати. Пре зоре не може сванути. Хлеб треба добро испећи, па јести.

21.Глаголски прилог садашњи

Гради се само од —————–глагола  и то додавањем  наставка — на облике ——— у —л.ј.

У реченици је увек у служби прилога!

  1. Глаголски прилог прошли

Гради се само од ———-глагола, додавањем наставка ———на инф. Основу.

23.Напиши гл. Прилог сад. Или прошли глагола.

Усвојити, усвајати, сакрити, сакривти, умити, умивати, савити, савијати, просути, просипати;

Продати, продавати, сазнати, сазнавати, умити, умивати, савити, савијати, просути, проситпати;

Махати, скретати, њихати, писати, брисати,

Скакутати, скакати, кретати, шапутати, плакати.

 

ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ

 

  1. за грађење сложевних глаголских облика користе се помоћни глаголи: јесам, бити и хтети;
  2. јесам има само облике презента,
  3. бити има све облике осим трпног придева,
  4. хтети има све облике осим трпног глаголског придева
  5. изведи л.плусквамперфекта глагола бити и хтети
  6. изведи глаголски прилог садашњи и прошли глагола хтети и бити.
  7. изведи л.ј. аориста и имперфекта глагола хтети и бити;

 

ЈЕЗИЧКЕ ЗАВРЗЛАМЕ – ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

Двојни глаголски облици

Вапити – вапим и вапијем, вапиш и вапијеш, они вапе и вапију, вапећи и вапијући.

Промените глагол ВИТИ по временима – вијем, вијући, виј, вијмо, вијте, вијен, вијена…

Мењамо глагол дупсти  по временима – дубем, они  дубу, дубући, дубао, дубла, дубен..

А глагол дубити – дубим, дубе, дубећи, дубио-дубила, дубљен…

Изведите ***

жмурити – жмурећки и жмурећке

седети – седећки и седећке

пузати – пузећки и пузећке

стајати – стојећки и стојећке

лежати – лежећки и лежећке

 

Заспати у презенту – ја заспим, ти заспиш, он заспи, ми заспимо, ви заспите, они заспЕ–  а  може и заспу  – јер је логичније, али је то 3. лице множине од глагола засути…

Ја заспем, ти заспеш, он заспе, ми заспемо, ви заспете, они заспу… Ипак, правопис дозвољава и овај облик…

Глаголски облици који у 1.л. једнине презента имају наставак –им у 3. л. мн. имају наставак –Е.:

ја судим – они суде, ја мислим – они мисле, ја видим – они виде…

Зрети – ја зрим или зрем, они зру