Сложена реченица се састоји из две или више простих реченица. Када одређујеш границу простих реченица, треба да одредиш предикате у њој и природне границе реченица.
- У следећим реченицама подвуци предикате и одреди колико простих реченица има у сложеним реченицама
- Одреди врсте предиката;
3.Одреди службу речи.
-сети се да глаголи непотпуног значења са глаголима иза себе чине један предикат: треба да, могу да, хоћу да, морам да…или то исто са инфинитивом: морам учити, могу ја трчати тако далеко…
-обрати пажњу на то да помоћни глагол и главни глагол такоће чине целину.
Он је, хватај га! Чекај само да ти ја дођем!
Хоћете ли сви доћи на изложбу?
Пронађите свог пара и уђите у салу.
Он је био тако уморан и незаинтересован да смо се сви уплашили.
Треба запети и добро учити на почетку петог разреда.
Мислим да могу да ти помогнем. Знам да хоћеш да се поправиш.
Он се уплашио па сада седи и ћути.
„Ко је то?“, питао сам, а нисам био сигуран да ћу одмах чути глас и сазнати одговор на то питање.
„Можеш ли, сине, да ми помогнеш?“, питала би ме мајка, очију уморних од рада.
Сви су га називали луталицом. Он се уствари звао Марко. Син је назван Младен. Он је постао прави помоћник својим родитељима.
Био је то дуг и тежак дан, пун тешких захтева и задатака.
Глаголске именице, оне именице изведене од глагола – мишљење, писање, пливање, гледање, слушање, падање, оне никада не врше службу предиката, јер су именице.Могу бити само у саставу именског предиката, на пример:
Ово је моје мишљење. Или могу бити субјекат.
Твоје писање ми се не свиђа.
Глаголски прилози такође не врше службу предиката:
Гледајући кроз прозор, чекао је друга. Слушајући музику радио је домаћи. Изашавши из куће, ушао је у кола. Прешавши улицу, купио је новине.
Какву службу врше подвучени глаголски прилози?
Какве су ово реченице?
Одреди границе простих реченица у сложеној:
Чим те позове, и јави ти се, одмах му реци да ми се јави да бих могла да организујем посао.Осећам да морам да идем на ту утакмицу. Волим да пишем, желим да учим, хоћу да учим.
Учионица српског језика и књижевности 