Врсте реченица

Подела реченица:

По саставу: просте и сложене.

Просте се деле на непроширене и проширене.

по облику: потврдне и одричне:

Он учи. Он не учи.

по значењу: обавештајне, упитне, узвичне, заповедне, жељне

ЗАДАЦИ:

Одреди реченице по саставу:

А зашто неће, зар је ниси звала?

Ко то, она девојчица тамо?

8.Одреди типове просте реченице:

Много се ради на часу.

Песма! (7. разред)

Певај!

Мој брат је први.

Дај шта даш.

Одреди реченице по функцији:

Треба да научим.

Гледали смо у сунце које је било блиставо.

Ко год да је дошао, добио је поклон.

Показао ми је место где се родио.

Језичке јединице су.

Глас, реч, синтагма и реченица и дискурс.

Синтаксичке јединице су.

Реч, синтагма, проста реченица и сложена реченица.

Глас нема значења, па није предмет синтаксе.

Дискурс је језичка јединица вишег ранга од реченице, па зато није предмет синтаксе.

Синтакса је наука о реченицама.

Обрати пажњу, синтагма није служба реченице, већ врста језичке јединице!

4.по служби: (8. разред)

Предикатске

Атрибутске

Објекатске

Прилошке

Субјекатске

Ово су све зависне реченице које врше ове службе, радили смо их у оквиру зависних реченица прошле године.

На пример, купали смо се у бистрој реци, бистрој је атрибут, а реченица, атрибутска :

Купали смо се у реци која је била бистра.

Предикатске су оне које се настављају на глаголе непотпуног значења:

Треба да учимо. Мораш да радиш.

5.Типови просте реченице су (7. разред):

субјекатско-предикатске, то је свака реченица која има и субјекат и предикат, или има само субјекат или има само предикат.

На пример. Учимо. Субјекатско-предикатска реченица има само предикат, субјекат је изостављен, али се може претпоставити. ОВАКВЕ РЕЧЕНИЦЕ НИСУ БЕЗЛИЧНЕ, безличне су само оне код којих субјекат не може да се одреди! На пример: Грми. Или: на часу се много ради.

Безличне: Наоблачило се. Сумњало се на њега.
Непотпуне, оне које немају предикат: Тишина! У учионицу!

БИТНЕ НАПОМЕНЕ!

Врсте субјекта: граматички, логички, исказан, неисказан.

Пасив је стање, а не врста реченица.

Предикат може бити прост и сложен. Оба могу бити глаголска и именска.

ПОВРАТНА ЗАМЕНИЦА „СЕ“ ЈЕ САМО ЗАМЕНИЦА, И НЕ УТИЧЕ НА СЛОЖЕНОСТ ГЛАГОЛА!

Одреди предикат у следећим реченицама: Сунце се клони западу. Небо мирно, тихо, по њему плове позлаћени облаци. Све лепши и златнији што ближе западу.

Сунце се клони западу је обичан прост глаголски предикат, реч је о презенту који је прост глаголски облик. Заменица само казује да је радња повратна ( глаголи по предмету радње).

Небо мирно, тихо, по њему плове позлаћени облаци.

Осим овог плове, што је у реду, имамо још један предикат. Ово је предикат само по смислу, али јесте предикат: је.

Дакле, мирно, тихо, је прост именски предикат.

Све лепши и златнији што ближе западу.

Овде имамо 2 предиката:

Лепши и златнији – прост, именски, и ближе западу, прост именски.

СУБЈЕКАТ

Врсте субјекта: исказан, неисказан, граматички и логички.

Падеж може да се одреди и неисказаном субјекту: он – номинатив

Боли ме рука и боли ме зуб су акузатив, логички субјекат, ово ме је у акузативу и мења се са Александру, Марију. У овим реченицама имаш још један субјекат: граматички, у номнативу – рука и зуб.

Атрибут

Ђаци имају право да се служе гимназијском библиотеком из лепе и научне књижевности.

Е, сад, одређујеш главну реч, као у синтагми. Имају право да се служе библиотеком. А каква је библиотека? Гимназијска, и из лепе и научне књижевности.

Ако ти траже да одређујеш службу, пишеш само атрибут. То су све атрибути. Овако:

Лепе и научне, из лепе и научне књижевности. Први је само атрибут и то напоредна атрибутска синтагма, а други је само атрибутска синтагма.

Или

Прве две године свога школовања

Главна реч је године, а кад питамо које или какве године, атрибути су још: прве две и свога школовања.

Он ће смети да оде у одређени дан и сат у недељи…

Подвучено је ПОВ. Али, одређени је атрибут, и у недељи је атрибут, какав сат, који сат, сат у недељи, недељни сат…

ГЛАГОЛСКИ ДОДАЦИ

Чуо сам све о његовом успеху! Објекат овде је у акузативу, атрибут уз акузатив у локативу.

Одреди глаголске додатке:

Ради забаве су се онако удружили.

Ради забаве је ПОНамеру. Циљ је само када је у питању циљ кретања. Тако је једноставније.

Уздише са зла удеса и немиле судбине је као да је рекла.

Уздише због зла удеса и немиле судбине , а то је – ПО узрок.

Он је за хлебом кренуо у далеки свет.. Ако је кренуо у далеки свет, то је ПОциљ, а за хлебом је Поузрок

1.РЕЧЕНИЦЕ ПО ЗНАЧЕЊУ? Или према комуникативној функцији?

2.Реченице по саставу?

3.Реченице по облику?

Типови просте реченице?

5.Реченице по служби?

6.Одреди реченице по облику:

Милош не зна математику.

Иде у град да се прошета.

7.Одреди реченице по саставу: