Проучиш добро сва 4 правила акцентовања и може да ти помогне да одредиш акценат.
Ако је реч једносложна, акценат је силазни.
Ако је акценат у средини вишесложне речи, онда је обавезно узлазни, на пример: напредовати.
На првом слогу могу да стоје сви акценти.
На последњем ниједан.
- одреди акценте следећих речи: (само да ли су узлазни или силазни)
мраз, слобода, лак, зид,знање,
- е сад, како одредити када је акценат дуг или кратак?
Изговориш реч са претерано дугим и претерано кратким тим акцентом. И видиш шта ти више личи.
Одреди дужину акцената у речима из 1. задатка.
Увек прво одређујеш квалитет акцента ( узлазни и силазни), па онда квантитет (кратки и дуги).
Како одредити који је акцеант на првом слогу вишесложних речи?
Ако не можеш да га отприлике одредиш, било би једноставно урадити следеће: запамти по две речи које имају исти акценат, било које две које су теби најлогичније, и увек их изговарај у пару. Онда прво изговориш њих, а онда на исти начин и реч којој тражиш акценат:
За дугосилазни Мајка, бајка = лампа…
За дугоузлазни / Рука, клупа, напитак = штитити
Ако ниси сигурна, увек пробај и неки други акценат, чућеш како се не уклапа. То све мора да се одради гласно.
За краткосилазне. Пиле, поштар, здрав = кувати
За краткоузлазне: поље, вода, село, нога, = стакло
Ови краткоузлазни и краткосилазни често личе. Пробај да осетиш разлику у висини гласа на почетку и крају сваке речи. И не брини се ако су ти слични. Већини људи су слични.
Обрати пажњу на то да енклитике и проклитике немају акценат. То значи да краћи облици помоћних глагола и личних заменица и речца ли ( енклитике) немају акценат и углавном стоје иза речи од које зависе акцентом:
Приповеда се, наговорићемо га, позови их, ја бих , они ће, ти си, да ли…
Проклитике су предлози, везници и речца не.
Дакле, енклитике и проклитике не акцентујеш.
Ако траже да одредиш акценатске целине, то су целине у којима повезујеш речи са енклитикама и проклитикама:
Имаш у граматици у „Акцентима“ текст подељен по акцентаским целинама. Одради га до краја. Подели по акценатским целинама.
Речи уз које не стоји ни енклитика ни проклитика остављају се саме, оне саме чине једну акценатску целину.
Послеакценатске дужине:
Ненаглашен, неакцентован слог може бити дуг и кратак. Дуг неакцентован слог означава се дужином, равном цртом. Углавном се јављају у генитиву множине после акцената – од јабука, ја – краткоузлазни акценат, ка – дужина, или гледах – гле – краткоузлазни, ах – дужина. Дужина на а зато што је ту дошло до асимилације самогласника –два кратка су се удружила у један дуг.
Дужину имају:
1.именице, заменице, придеви, бројеви у ген.мн:
Мојих, краткоузлазни акценат на о и дужина на и, добрих, : на о краткосилазни акценат, дужина на и,
првих, на р дугосилазни акценат и дужина на и.
2- наставци свих падежа придева одређеног вида, компаратива, суперлатива, и редних бројева: житог, на о, жутој –на о, најжужи – на и , трећем –на другом е, трећег – на другом е.
3.У самогласнику презентске основе скоро увек.
Тресем на другом е, радим, на и гледам на а.
4.Самогласник а у имперфекту у наставцима ах и ијах- тресијах, тресијаше, или гледах, гледаше…
Три Прозодијске особине:
- место акцента: одрећује значење речи:
Обуци свој зелени капут – зе – краткоузлазни акценат, и – дужина, одређени придев, или
Цео предео се зелени – ле – краткоузлазни акценат, и –дужина. Неодређени придев.
2.Квантитет акцента: ( дуг и кратак акценат)град са дугосилазним и град са краткосилазним акцентом.
3.Квалитет акцента (силазни и узлазни): Лука је иза наше куће. Лу – дугоузлазни, Мој брат се зове Лука.
Лу- дугосилазни.
Генитивни знак?
На генитиву множине речи код којих се у облику не разликују једнина и множина:
Из 1 примера
Из више примера – на а ће бити кровић, то је генитив множине.
Исто: од 1 песника,
Од више песника – генитив множине, кровић на последњем а.
На квалитету акцента се заснивају хомоними: речи обично имају исти облик, а често, али не увек, различит акценат и различито значење: лук – лук- лук, коса – коса- Коса. Итд.
Учионица српског језика и књижевности 