Напоредни однос простих реченица у сложеној реченици може бити зависан и независан.
Дакле, када се тражи да се одреди врста напоредног односа, одређује се да ли су реченице зависне или независне.
Просте реченице у сложеној, које не зависе једна од друге, зову се независне реченице.
Њих има пет.
1.Наброј имена и везнике
2.Зависних има 10 +1
1.одреди врсте независних реченица:
1.спреми се и пође.
2.Здрав је , а лењ.
3.“Мани,. Марко, јали да оманем“
4.Баш се потрудио, добиће награду.
5.Ућуташе сви у кући, тек ће ти он:
Зависне реченице:
Према служби могу бити .
1.објекатске – односне и изричне и зависно-упитне
2.субјекатске – односне
- атрибутске – односне
- прилошке – временске, месне, начинске или поредбене, намерне, допусне, условне или погоднбене, узрочне и последичне.
Зависно-упитне су врста изричних реченица. Врше исту службу.
Везници и врсте односа су ти познати. То обнови.
6.одреди врсте реченица – пази, дати су ти и некласични примери. Врсте увек одређуј према смислу, а не према везнику!
1.рећи ћу му шта мислим.
2.Похвали га кад је тако добар.
3.“Сваку ноћцу мјесец се хваташе
Да се Србљи на оружје дижу,
Ал се Србљи дигнут не смједоше!“
4.Тако се занео да је заборавио на дете.
5.Ако смо браћа, нису нам кесе сестре.
- Заинтересова се шта ја то радим.
7.Те вечери смо сви слушали како хуче шуме у даљини.
8.Ко се сунца крије, боље да га није.
9.Е, да сам се потрудио, боље бих прошао.
10.Загледа се у дете као да га први пут види.
- Премда је забрањено, искрцаћу се.
12.идем да спавам.
- Попричаћу ја с њим не би ли се предомислио.
14.Хтели су да знају где сам ја.
Е сад, служба зависних реченица:
- Проширене реченице претворите у односне у служби атрибута:
Рим је центар владајуће империје.
Упознао је девојку црне косе.
Певач забавне музике је она сцени
Проширене реченице претворите у односне у служби субјекта:
Возач камиона је ударио у дрво.
Гледаоци филма су одушевљени музиком.
Спортисти много тренирају.
Проширене реченице претворите у односне у служби објекта:
Купио је грицкалице за журку.
Донео је играчке.
Победио је страх.
Проширене реченице претворите у изричне у служби објекта:
Питао ме је за мишљење.
Осећали смо страх.
Чекао сам на састанак.
Разликуј месну и односну реченицу:
Живим тамо где ми се свиђа.
Живим у граду који ми се свиђа.
Ако треба одредити напоредни однос у реченици сложеној из више независних и зависних реченица, одређујеш тај однос и према независној и према зависној.
На пример:
Био је сигуран у себе и док смо пливали и док смо тонули и није хтео да призна своју кривицу.
Био је сигуран у себе је независна, друге две су зависне. Те две зависне, временски су зависне у односу на независну, али су у међусобном напоредном саставном односу:
„и док смо пливали и док смо тонули…“
Дакле две зависне временске у напоредном независном саставном односу…
Хтели смо му помоћи, али је већ било касно, и сувише је било опасно.
Прва је независна, а друге две такође независне, али у међусобном независном саставном односу.. Али, какве су друге две реченице? Супротне!
Хтели смо му помоћи, али нисмо – али је већ било касно и
Али је било сувише опасно…
И независне и зависне реченице могу бити у независном саставном, супротном и раставном односу када су међусобно повезане смислом у односу на претходну просту реченицу.
*Граматика 7. разреда прави разлику између комуникативне и предикатске реченице. Комуникативна реченица је говорна реченица, у којој има онолико реченица колико тачака између њих. Предикатска реченица је граматичка реченица, дакле проста реченица,
Учионица српског језика и књижевности 