- призренско-тимочки дијалекат
- косовско-ресавски дијалекат
- шумадијско-војвођански дијалекат
- зетско-јужносанџачки дијалекат
- источнохерцеговачки дијалекат
Песма Власте Ценића – призренско-тимочки дијалекат
БАТЕ ЋЕ СЕ ЖЕНИ
На одело пази, бира кој му личи,
Огледалце носи, сваки дан се бричи.
Чим помену свадбу, одма удремени.
Све ми тој мерише:
Бате ће се жени!
Неки пут узврцка, недосед га ваћа,
С татка се споречка, смићав му и браћа.
И на мен удара квокавци жежени
Кад му нажмикујем:
Бате ће се жени!
Ја сам још малечак, још за свадбу несам.
А бате је таман: убав, млад и бесан!
Ја ћу буднем девер сас пешкир везени.
Једва чекам кад ће бате да се жени.
Постоје три наречја у српском и хрватском говору: штокавско, чакавско и кајкавско.
Говорници српског језика живе на територији Србије, Црне Горе, Републике Српске, у једном делу Хрватске, као и у Федерацији Босне и Херцеговина.
Разлике међу говорима српског језика мање су него међу говорима у другим језицима. Италијани подно Алпа и на Сицилији се тешко разумеју.
Међу говорима српског језика више је сличности него разлика.
НАРЕЧЈЕ ЈЕ СКУП НАРОДНИХ ГОВОРА КОЈИ ИМАЈУ ЗАЈЕДНИЧЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ.
У српскохрватском говору постоје три наречја: штокавско, чакавско и кајкавско.
У српском језику постоји штокавско наречје.
Основа српског језика је штокавско наречје, које је добило назив по облику упитне заменице за ствари – што или шта.
У старословенској ћирилици је постојало слово „јат“ које се бележило знаком -. Оно се читало као е, је/ије или и.
ИЗГОВОРИ СЕ ОДРЕЂУЈУ НА ОСНОВУ ГЛАСОВА ИЛИ ГРУПА ГЛАСОВА КОЈИМА ЈЕ ЗАМЕЊЕНО СТАРО ЈАТ:
У српскохрватском говору постоје три изговора.
- ЕКАВСКИ – е – дете, деца
- (И)ЈЕКАВСКИ – дијете (дуго е)- ије, дјеца – кратко е – је
- ИКАВСКИ – и – дите, дица
У српском језику постоје два изговора:
- ЕКАВСКИ – е – дете, деца
- (И)ЈЕКАВСКИ – дијете (дуго е)- ије, дјеца – кратко е – је
ДИЈАЛЕКАТ ЈЕ ГОВОР НЕКОГ ПОДРУЧЈА.
РАЗЛИКУЈЕ СЕ ПО СВОЈИМ ОСОБИНАМА (ГЛАСОВИ, АКЦЕНАТ, ПАДЕЖИ) ОД СТАНДАРДНОГ ЈЕЗИКА И ДРУГИХ ДИЈАЛЕКАТА.
У савременом српском језику употребљавају се екавски и ијекавски изговор или дијалекат. Штокавско наречје има дијалекте екавског и ијекавског изговора.
- − Штокавске дијалекте делимо на старије и млађе према акцентима и падежној промени (деклинација), а према рефлексима старословенског јат – на екавски и ијекавски изговор.
СРПСКИ ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА СУ
− старији: косовско-ресавски и призренско-тимочки
− млађи: шумадијско-војвођански
СРПСКИ ДИЈАЛЕКТИ (И)ЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА СУ:
− старији: зетско-јужносанџачки
− млађи: источнохерцеговачки
Старији- дијалекти штокавског наречја имају најчешће два силазна акцента и углавном два падежа – номинатив и акузатив. Млађи дијалекти имају четири акцента и седам падежа.
ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
Призренско – тимочки дијалекат
- Старо јат замењено је гласом е.
- Има само један акценат, краткосилазни.
- Има два падежа – номинатив и аузатив.
- У облицима радног глаголског придева није извршена промена л у о.
- Футур се гради од облика помоћног глагола хтети – чете (че) и презента глагола са везником да: чете да ожените, чете да прихватите, чете да пронађете.
Шумадијско-војвођански дијалекат
https://www.youtube.com/watch?v=_1UdmyqJ5CY
- Има сва четири акцента
- Има свих седам падежа
- Нема сугласник х
Старо јат замењено је гласом е
- У ОСНОВИ ЈЕ СРПСКОГ СТАНДРАДНОГ ЈЕЗИКА ЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА.
Косовско-ресавски дијалекат
http://www.izvornepesme.org/p.aspx?pc=220
http://www.izvornepesme.org/p.aspx?pc=16
http://www.izvornepesme.org/p.aspx?pc=130
https://www.youtube.com/watch?v=AcsC9-Tijp4
- Старо јат замењено је гласом е.
- Има само два акцента – краткосилазни и дугосилазни
- Има само два падежа, номинати и акузатив
- Ovo je staroštokavski dijalekt, koji se od novoštokavskih dijalekata (na kojima je zasnovan standardni srpski) razlikuje u položaju i vrsti akcenta. Akcent je najčešće pomeren jedan slog prema kraju reči, i može biti dugosilazni i kratkosilazni. U nekim delovima dijalekta, postoji i dugouzlazni, i to kao posledica pomeranja naglaska jedan slog unapred kao u standardu (ovo je uglavnom slučaj kod imenica ženskog roda na -a). Inače, položaj akcenta se razlikuje u odnosu na standard u preko 80% slučajeva.
- Navedena je tabela sa primerima reči kod kojih se akcentski položaj razlikuje u odnosu na standardni srpski:
| junâk |
| avli’ja |
| čuvâr |
| plafôn |
| telefôn |
| crvên |
| mirišljâv |
| smrdlji’v |
| zelê |
- čita’m, raspoznâvam, očeku’jem, tr’čo, AORIST: dođo'(h), radi’, stade, ne’ ostade, primi'[h]mo, vido’ste dvana’j(e)s(t), petna’j(e)s(t)
ШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ ИЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА
Зетско-јужносанџачки дијалекат
http://www.vidinfo.org/video/38683390/dijalektizmi-bokeski-govor
- Старо јат замењено је са ије/је
- У употреби је јекавско јотовање. У стандардном језику ијекавског изгвора јотују се само сонанти Л и Н.
- Има само два акцента – краткосилазни и дугосилазни.
- Инфинитив глагола је без –и на крају: спават, гледат, јест, чекат.
- Уместо акузатива уз глаголе кретања користи се инструментал: дошо је пред кућом.
Источнохерцеговачки дијалекат
https://www.youtube.com/watch?v=Hk1lOB1TrWY
- Старо јат је замењено са ије или је.
- У употреби је јекавско јотовање: ђеца, ђевојка,
- Има свих седам падежа
- Има сва четири кцента
- У ОСНОВИ ЈЕ СРПСКОГ СТАНДАРДНОГ ЈЕЗИКА ИЈЕКАВСКОГ ИЗГОВОРА.
Крајем 15. века био је основа тадашњег књиженог језика у Дубровнику. На њему је записана народна поезија тог доба. У 19. Веку, заслугом ВСК, његвих присталица и илираца из Хрватске, источногерцеговачки дијалекат је ушао у основу заједничког књижевносг језика.
Дијалекат није исто што и стандардни језик.
| Дијалекат се остварује у говору | Стандардни језик се остварује и у говору и у писању |
| Дијалектом се служе говорници на одреженој територији | Стандардни језик је званични језик једног народа, заступљен у свим областима живота – у школи, кутури, науци, медијима, администрацији. |
| Дијалекат је мањи од језика | Стандардни језик је већи од дијалеката, јер их садржи. |
| Дијалекат нема прописану норму | Стандардни језик је нормиран. |
| Дијалекат има сиромашну лексику | Учећи стандрадизовани језик, богатимо спствени речнк. |
Ниједан од два дијалекта није директно постао стандардни језик, него је послужио као основа. Савремени језик је анстао нормирањем и одабирањем појединих особина дијалеката који су у његовој основи. Зато се стандардни језик мора учити.
Писци често у своја дела уносе дијалектизме (некњижевне речи које се користе у говору одређеног краја). Сремац или Чича Јордан.
Пошто се становништво селило, многи дијалекти су измењени под утицајем стандардног језика, који се говори у школама, користи у медијима, бележи у администрацији. Дијалекат, као матерњи говор, треба волети и чувати, а стандардни језик учити и развијати, јер је основа наше културе.
− Закључити:
- Српски књижевни језик створен је на основи народних говора
- Основицу српског књижевног језика чине млађи говори – дијалекти екавског и (и)јекавског изговора: шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки.
- Књижевни језик садржи само неке језичке особине наведених изговора које су прихваћене као правилне, тј. као норме књижевног језика – језички стандард.
- Стандардни језик се учи у школи, описује у граматици и речницима, њиме се служе образовани људи, пишу се књиге, употребљава у новинама, на радију, телевизији…
- Рефлекси гласа јат
- е (ветар, река) – екавски изговор
- (и)је – (вјетар, ријека) – ијекавски изговор
Учионица српског језика и књижевности 