Ентеријер

Учили смо како се ради опис унутрашњости простора. Мој савет је био: изаберите четири занимљиве стварчице које имају своју причу или историју, опишите их и говорите о својим осећањима.

Добитна формула: четири занимљиве ствари + њихова прича + моја осећања = одличан ентеријер!

Моја соба

Селидба би ми врло тешко пала. Навикла сам на крај, на поглед са прозора и на собу. Моју собу.

Моја соба је углавном жуто-беле боје и у њој се налазе и предмети које су бронзане и розе боје. Неке ствари, као слике, украшавају ми собу и без њих би она изгледала празно.

Једна од њих ми стоји изнад мог кревета. То је занимљива слика са коњима и женом која седи на месецу. Увек се плашим да ће пасти иза мог кревета или право на мене.

Једна од најлепших ствари у мојој соби је поглед са прозора. Мој прозор гледа на увек препун парк, а највише волим када на клупи угледам мачку како ужива и не занима је ко пролази поред ње.

Мој кревет је моја љубав за цео мој живот. Углавном је бео и украшавају га плишане играчке. На њему се налази диносаурус трицератокс који је цео живот провео са мном. Водила сам га у вртић са собом када сам била мала, а сваке ноћи ме штити. То сам сваке ноћи и мислила кад сам била мала.

Своју собу волим јер је моја и само моја, јер је ја украшавам. Моја соба је моје склониште где могу бити своја.

Миња Шећибовић, 6/3

Моја соба

Моја соба, иако је мала, за мене представља читав стан који делим са братом. Она има све што ми треба, али и много ствари које су, по мишљењу одраслих, чисте глупости. Баш те ствари чине моју собу мојом.

Те “глупости” су свуда око мене, висе са плафона, вире из фиоке или стоје на полицама. Сваке вечери из кревета гледам у мој мали свемир – осам пластичних планета са Сунцем у средини. Успављује ме њихово љуљушкање од најмањег покрета ваздуха. На прозор је окачен хватач снова, који моје ружне снове претвара у лепе. Мени се много допада, иако мами личи на цедиљку, паучину и зове га хватач прашине. Моје и братове најдрагоценије ствари су у џумбус-фиоци: чепови од вина, мале, потрошене олокве, покварени резачи, мрвице од гумица, омоги од бомбона, кутије од јаја, брдо папирића… Било би тога још и више, да повремено не улети моја мама и побаца нам пола блага.

Мени те дрангулије не сметају, јер је то мој материјал за прављење и то су моје успомене. Соба без успомена и није соба, то су само четири зида без историја.
     Мара Петковић, 6/4

Моја соба

Моја соба је за мене мој свет. Сваки центиметар њене површине испуњен је радошћу. Када уђем у њу чаролија почиње. А ево и зашто.

Моја соба је посебна. Градила се тек кад сам био дете. Мој дека је био прави архитекта, па је због тога одлучио да нам сагради кућу. Још док је била у радовима, моји родитељи и ја смо често долазили да је обиђемо. Док су моји родитељи разговарали са деком, ја сам крајичком ока приметио како ми се кроз прозор смеше две мале трешње. Отворио сам врата и ушао у собу. Иако није била готовоа, за мене је она већ била савршена.

Док сам ја тамо седео и смешкао се, моји родитељису ме затекли у овој соби и, веровали или не, они су помогли деди да је дизајнира за мене. Тако је она настала.

У њој се налазе четири зида боје траве која је тек упила росу и кревет, наизглед обичан, али он је капија снова. Ормани пуни књига, одеће дугиних боја, сто, мој учитељ, на којем је учење увек била шала. Биологија – мачји кашаљ. Математика – теже би било да сте ми дали перо да носим. Лектира би нестајала за три дана.

Али врата, она су извор све среће. Та врата су правли, или барем помагали, родитељи моје мале сестре, мој дека и још по неки мајстор. Тепих је за мене као пољана цвећа и траве, са увек опојним мирисима.

Ето, то је моја соба. За вас можда ништа посебно, али за мене, за мене је то извор живота.

Крстивоје Кипријановић, 6/2

Моја соба

Бела боја представља свежину унету у моју собу, комбинује се са бојама свемира и менте. Понегде светла и јарко жута. Мешају се мириси лимуна и еукалиптуса, а на светлим зидовима налазе се слике светлуцавог свемира.

На белом столу налазе се две-три књиге које читам истовремено, а поглед на башту испуњену зеленилом и два стара дрвета јабука ме чине срећном. У соби се такође налазе биљке које негујем и бринем се о њима. У мом ормару налазе се новогодишњи поклони за моју породицу које једва чекам да им дам и да видим њихове изразе лица. А врата собе? Па, врата к’о врата, само, овај, има ту нека слика.. и неко на њој… Ко? Ма нико. Како, зар нисам рекла да се неко налази на тој слици? Јесам ли? Јао, да, то је вероватно моја симпатија. Него, да ли видите те постере на вратима поред слике? Знате ли ко је то? Наравно да не знате, када се ви не налазите у мојој соби. На постеру се налази Хари Стајлс (Harry Styles), он је певач у мојој омиљеној групи One direction. Али то сада није толико битно, битне су моје полице са књигама. Сваку од ”милијарду” књига прочитала сам неколико пута и када бисте ме упитали која ми је омиљена, рекла бих вам да ми је омиљена она коју још увек нисам прочитала, јер ми нису познати ни ликови, ни радња која се у њој дешава, а знате, ја сам веома радознала!

Да ли ви сада примећујете зашто толико волим своју собу? Због осећања која сам унела у њу! Зар не видите? Препуна је љубави! Она блешти!

Соња Бабић VI2