Очи у очи са страшним вуком
Радозналост је чудна сила која нас вуче у непознато. Аску је та њена особина довела на корак од смрти.
У том тренутку, очи у очи нашли су се невино створење и страшни вук ужагрених очију. Аска је тада мислила на злобног противника. Мислила је о својој плавој звезди, сигурној смрти. Али та плава звезда је, бацајући искре и остављајући светлуцав траг, играла. Аска је одлучила да прати своју водиљу. И играла је. Играјући пролазила је кроз разне пределе и мисли. Истовремено била је и мала балерина, и крхко, мало биће које чека смрт. Мислила је на мајку, свој овчији свет, плаву звезду која је није напуштала, а ни она њу. Балетским скоковима доскакивала је до жбуња, дрвећа, трава, и све своје умеће и знање улагала у свој сопствени живот. Иако је мислила да је живот већ изгубила и да нема више шта да брани, играла је. Вук ју је посматрао зачуђен, задивљен. Све мање је мислио на напад, на скок, којим би одузео живот једној уметници, балерини. Уметност га је очарала.
Дивно је бавити се уметношћу, која својом лепотом може умекшати и најгрубљу, злобну душу.
Мара Петковић VI/4
Учионица српског језика и књижевности 