Мудрост се стиче искуством, а сиромашног човека често умудри беда и глад јер мора да се сналази.
Тема: девојка је надмудрила цара.
Тематске целине – композициона анализа:
- Увод – Сиромах и његова кћер живе у пећини. Цар се заинтересовао за кћер сиромаха, јер је чуо да је изузетно мудра. Одлучује да провери њену мудрост.
- Заплет – цар девојци поставља задатке: да из куваних јаја излеже пилиће, да од мало лана изатка једра и конопце за брод и да чашицом исуши море. Девојка му на исти начин одговара – нека из куваног боба роди боб, од мало дрвета направи велико вретено и нека кудељом затисне изворе и реке. Цар је изненађен њеном мудрошћу. Сваки девојчин одговор је немогућ на исти начин на који и царев задатак.
- Врхунац или кулминација – први сусрет цара и девојке протекао је такође у надмудривању. Шта се најдаље чује – гром и лаж; колико ваља краљева брада – три кише летње. Девојка у разговору бива мудрија од царевих саветника. Цар сххвата коликоко је вредна и жеку да се њоме ожени. Цар жели да упозна девојку мудрију од себе, јер је то гаранција за боље владање.
- Перипетија – када је цар отера од двора, она га успава и односи са собом у пећину, позивајући се на потписано одобрење да понесе шта јој је из двора најмилије.
- Расплет – цар схвата да га девојка воли и да га је опет надмурдрила..
Ликови: девојку је сиромаштво научило мудрости. Сналажљива је и досетљива.
Идеја дела: Мудрост је снага човека, његова највећа врлина. Љубав је вреднија од злата. Новцем се љубав не може платити.
Стил – пуно дијалога чини радњу динамичнијом и узбудљивијом.
Погледати народне пословице о мудрности
Учионица српског језика и књижевности 