За време ропства под Турцима, најважније је било умети преживети, снаћи се, па је то чинио и Ера, духовити Ужичанин или Херцеговац.
Тема: Ера је надмудрио Турчина.
Тематске целине – композициона анализа:
- Увод – Турчин је отишао да напоји коња, а Еро почиње разговор са Туркињом, која је припроста и религиозна, али добра жена. Поверовала је да је Еро с онога свијета, све послала своме Муји да му се нађе. Дубоко религиозна и искрена.
- Заплет – кад Туркиња исприча мужу да је новац дала Ери да понесе Муји на онај свет, овај одмах полази за Ером. Нема времена за губљење, а и јасно му је да му жена није навикла на свет трговаца.
- Врхунац или кулминација – Еро се мења са воденичаром, посипа се брашном а Турчин наставља да јури воденичара. Воденичару не пада на памет да пита зашто га јуре, људи су тада губили главе, па бежи.
- Перипетија – када Турчин ухвати воденичара, дуго се објашњавају, а за то време Ера бежи на Турчиновом коњу.
- Расплет – Турчин се враћа жени и неће да призна да је и он преварен, већ се претвара да је и он учинио услугу Ери. Сујетан и сналажљив, али љут на себе, покуњено се враћа.
Идеја дела: Мудрост је највећа врлина човека. Памећу се све може постићи. Сналажљив човек може да постигне скоро све.