Песме овог циклуса обухватају дуг временски период догађаја који су уследили после Косовског боја и односе се, углавном, на период постепеног прпадања наших феудалних држава. Песме се тематски односе на бројене личности из наше историје а највише певају о Бранковићима, Јакшићима и Црнојевићима, али и о неким другим јунацима који су се истакли својим подвизима и жрвовањем за слободу (“Смрт војводе Пријезде”).
Бранковићи су српска властелинска породица која је ступила на историјску сцену 30-их година 14. века. Најлепше песме су песме “Смрт војводе Пријезде”, “Смрт војводе Кајице” и “Болани Дојчин”.
Овај циклус обухвата песме о Бранковићима и Јакшићима, Црнојевићима и Угричивића 8Уанко и Секула) и хрватским бановима: Болани Дојчин, Смрт војводе Пријезде, Смрт војводе Кајице, Диоба Јакшића, Јакшићи кушају Љубе, Бановић Секула, Јован Косовац...
После пропасти српског царств на Косову наставља се пропадеање српских феудалних држава под сталном најездом Турака. Великии број ових песама односи се на појединачне напоре српских феудалаца да задрже снажно турско надирање али и неслогу и твење међу њима који су само олакшали продирање руске војске. У овим пемсама се истиче чин херојске борбе до последње капи кви и поносна смрт за идеал слободе.
У песми Болани Дојчин опева се спремност Дојчина да, иако исцрпљен од дугог боловања, устане у одбрану части своје сестре и супруге и града Солуна.
Војвода Пријезда не предаје свој град турском цару веће се бори до последњег. А када губи битку, скаче са својом женом у Мораву. У лику госпође Јелице дата је српска властелинака, одана, хравбра и одлучна. Њихова трагична смрт у талалсима набујале Мораве је дирљива и величнаственоа.
И војвода Кајица гине, али не од турске већ од мађарске руке. Њега невитешки убија Сибињанин Јакнко, јер му завиди на вештини,снази и јунаштву.
Народни певач опева и браћу Јакшиће. Они су се посвађали око коња и сокола, али племенита Анђелија својом мудрошћу мири браћу и указује им на неизмерну вредност братске љубави у песми Диоба Јакшића.
Најдужа наша епска песма која се својим уметничим квалитетима идрамским запелтима издваја од осталих је Женидба Максима Црнојевића. Најлепше је извајан лик Максима кога је болест наружила и због чега душевно пати. Да би одржао обећање да ће младожења бити најелпши међу сватовима, отац Иван налази Максимовог друга Милоша Обренбеговића који ће пред девојачким родитељима ирати улогу младожење. Максим пати због овога, мучи себе и и из љубоморе убија вољеног друга. Свадбено весеље се претворило у жалост, трагедију у којој долази до крвавог обрачуна.
„У јунаке крвца утаврела,
па се сташе даривати дарома њинијем даром немилијем
из пушака црнијех крушака
догле дуге пушке истурише.
док то поље магла притиснула
од хитога праха и олова
тад с у тами мачи повадише
а сестрице у црно завише
а љубовце осташ удовице
а огрезну крвца до кољена…“
После битке на Марици 1371. године, и на Косову 1389. године, јужни делови државе су под турском врлашћу а остаци државе су се померили на север:
- Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, имао је престоницу у Београду. Плаћа данак и Турцима и Мађарима. Чим је његов син, Ђурађ дошао на власт, одузет му је Београд. Мађари су одузели Београд 1427, а Турци Крушевац и Голубац. Пошто је изгубио Београд, изградио је нову тврђаву у Смедереву, 24 куле, завршена 1430. године. Из тог времена његовој супрузи Гркињи Јерини наденут је надимак Проклета Јерина.
- Изградња је била брза, тешка, земља је осиромашила, људи су умирали, а народ није могао да окриви свог владара који их брани од Турака, већ је кривицу пребацио на странкињу. Турци исте године освајају Солун, и о томе пева песма „Болани Дојчин“. Он није познат историји.
- Кћер Катарину Ђурађ удаје за мађарског грофа Цељског, а кћер Мару за султана Мурата. Турци се свете за пораз од мађарске војске пред Смедеревом, и први пад Смедерева је 1441. године. Синови Гргур и Стефан одведени су у ропство у Малу Азију и тамо ослепљени.
- Потписан је Сегедински мир, Турци враћају Голубац и Крушевац и ослепљене синове.
- Мађарска војска преко Србије иде до Косова и тамо води други Косовски бој, потучена је од Турака 1448. године. Војску је водио Јанко Хуњади или Сибињанин Јанко (Кула у Земуну), а каже се „Страдао или прошао као Јанко на Косову“. После се изрека пренела на Марка, иако он нема везе са Косовом.
- У међувремену трају ратови против Млетака 1451 – 1455.
1456. умире деспот Ђурађ
- умире најлмађи син Ђурађев, Лазар. Турсци 1459. опет узимају Смедерево.
- Многи Срби су после пада Смедерева побегли у Угарску, ступили у аустроугарску војску и продужили ртовање против Турака. Ко је желео азил у Угарској, морао је у борбу против Турака. Међу њима су браћа Јакшићи, Дмитар и Стефан, синови Ђурђевог војводе Јакше, и о њима постоје две песме – Диоба Јакшића и Јакшићи кушају љубе.
Унуци Ђурђа Бранковића
- син слепог Гргура је вук Гргуровић или Змај Огњени Вук, или Змај деспот, умире у Срему 1485.
- синови слепог Стефана су Ђурађ и Јован. Ђурађ се закалуђерио. Јован умире 1502. године
- Зетом од половине 15. века влада Стефан Црнојевић, који признаје млетачку врховну власт. Његов син је Иван Црнојевић (1465 – 1490), седиште му је на Жабљаку и на Цетињу.
- син Максим (не зна се тачно име), познат по песми Женидба Максима Црнојевића, потурчио се и звао се Скендер бег, пашовао је у Скадру.
- Други Иванов син је Ђурађ 1496. Скендербег га је протерао из Црне Горе, побегао у Млетке па у Малу Азију и добио пашалук у Малој Азији.
Узроци пропасти српске државе.
-турска сила
-размирице домаћих великаша
-освајачки прохтеви Мађарске и Млетачке републике
Војвода Пријезда је непознат историји. Сталаћ је освојио Муса 1413. године
Болани Дојчин је отелотворена жудња за осветом угњетених и понижених. Он не може да умре док на свету постоји крвник као Усо Арапин и нитков као Петар Наблантин. Као Марко Краљевић, живи док не освети све.
Змај Огњени Вук добио је змајевиту снагу и крила у огњеном сну потлаченог народа о победи. Он дели мегдане са највећим турским јунацима: Ђерзелез Алијом и Порчом од Авале (Турчин који има седиште на Авали).
Несрећу доносе и односи међу нашим људима – прича о зависти и похлепи у Диоби Јакшића.
Учионица српског језика и књижевности 