Тема текста: борба војводе Пријезде за свој град Сталаћ и своју част.
Историјска основа текста: време потпадања српских средњевековних држава под Турску власт, након Косовског боја.
Циклус: покосовски.
Тематске целине:
- Увод – Мемед, турски цар, захтева да му вовода Пријезда преда три добра – коња, сабљу и љубу.
- Заплет – војвода Пријезда неће да се преда и Турци нападају Сталаћ. Након три године опсаде, војвода Пријезда одлучује да јуришају на Турке.
- Врхунац – госпођа Јелица сазнаје да су Турци већ у подрумима и пију вино. Војвода Пријезда јуриша на Турке, и кад види да је битка изгубљена, убија коња Ждрала, сабљу навалију ломи, а љуби даје да бира хоће ли са њим у смрт или у наручје Турчина. Обоје бирају смрт.
“Волим с тобом часно погиути
нег љубити на срамоту Турке
нећу своју веру изгубити
и часнога крста погазити.“
„О, Пријезда, драги господару,
Морава нас вода одранила,
нек Морава вода и сарани
Војвода Пријезда и госпођа Јелица умиру у таласима мораве.
- Перипетија – цар Мехмед је освојио Сталаћ.
- Расплет – враћа се проклињући да је толико војске погубио, а ниједног добра није освојио.
Ликови: војвода Пријезда се бори до краја и радије се сам убија него да падне у руке Турцима. Госпођа Јелица је права српска властелинка, која има могућност да бира и пре одабира смрт него ропство и прељубу. Поносни у љубави и у смрти умиру у Морави. Он је сачувао своју част и достојанство српског ратника.
Стилски поступци: стални епитети.
Идеја текста: одбрана части је највећи задатак јунака.
Учионица српског језика и књижевности 