Погледајте – границе Душановог царства.
Тема текста: витешки подвизи Милоша Војиновића.
Историјска основа текста: цар Стефан Душан Силни је владао у 14. веку. У време његове владавине Србија је била међу највећим и најјачим земљама на Балкану.
Тематске целине:
- Увод – Тодор везир прстенује Роксанду девојку, кћи латинског краља Михаила. Браћа Војиновићи предосећају превару: ”Латини су старе варалице, ујака ће нашег погубити.” Трудећи се да заштите цара Душана, шаљу свог брата Милоша незваног у сватове прерушеног у Бугарина у помоћ цару Душану.
- Заплет – Милош брани своју част победивши три шићарџије и механџију. Извршава задатке за цара Стјепана:
- Бој са бијелим Латинчем (исказује јунаштво, понос и храброст),
- прескаче три коња витеза и на њима три пламена мача (спретност и вештина) “Којој овци своје руно смета, / онђе није ни овце ни руна”,
- стреља јабуку кроз прстен (исказује прецизност и вештину),
- препознаје Роксанду девојку ( мудрост и лукавство). Открива се и користи ефекат изненађења: “Сину Милош у пољу зелену као јарко иза горе сунце.”
- Врхунац или кулминација – бој са Балачком војводом којег латински цар Михаило припрема већ седам година да преотме девојку.
- Перипетија – Милош Војиновић је победио Балачка војводу и људе цара Михаила, враћа се сватовима.
- Расплет – враћа се сватовима, поздравља се са ујаком и открива му се. Цар Душан је захвалан:
“Благо мајци која те родила / и ујаку који те имаде/ тешко свуда своме без својега.”
Стилски поступци: епитети и поређење.
Идеја текста: човек без пријатеља живети не може. У тешким животним ситуацијама човек се увек може ослонити само на своју породицу.
Песму је записао Тешан Подруговић (Гавриловић)
Учионица српског језика и књижевности 