Песму можете послушати у извођењу гуслара.
Тема текста: јунаштво Сенковић Ивана.
Циклус: ускочки
Тематске целине:
- Увод- изазов аге од Рибника Сенковићу Ђурђу – или предаја и понижење, или излазак на двобој. Иво одлучује да он оде да одбрани очеву част. Отац се томе противи, јер је он још млад, има 16. година и није вичан двобоју.
- Заплет – отац казује благослов коњу, који ће Иви у боју сачувати главу и сину, којег саветује како најбоље може и жели му да буде пажљив, победник и јунак, а у свему ће му онда бог помоћи:
“Ао, Иво, моје чедо драго!
Пођи, сине, пошо у добри час!
Тамо, сине, добре среће био!
Бог те здраво и мирно носио,
од душманске руке заклонио,
грдне ране и руке душманске!
И крепка ти десна рука била!
И оштра ти бритка сабља била!
Слободне ти очи на Турчина!
Кад ти дођеш под Рибника бела,
ти се немој поплашити, сине
Оштро гледај, а оштро беседи,
оштро агу на мејдан зазивај.
Иво полази. Ага га препознаје и хоће да га ухвати живог и да за њега узме откуп. Иво Сенковић неће да се преда, већ наговара Турчина да га први нападне – то му даје могућност да припреми своју одбрану.
- Врхунац или кулминација – дорат брани Иву својим телом и сам напада вранца. Иво је покушао да ухвати агу живог. Није успео.
Дорат је убијен пушком. Иво успева да сабљом убије агиног вранца. Одмах затим убија и агу. Облачи на себе агино одело, носи његову главу у торби и бежи пред агиним синовима. Успева и њих да превари, узима им коње и одлази.
- Перипетија – враћа се двору свог оца, мајка га не препознаје и кроз плач саопштава оцу да је ага пред дворцем. Отац у сузама не разазнаје лик јунака и јури на Иву сабљом.
- Расплет – отац га препознаје, а Иво се оправдава да је донео обележја са мегдана.
Ликови: Иво Сенковић, поносан и храбар, спреман је да се бори за част своје породице, свог оца и своју.
Стилски поступци: стални епитет.
Идеја текста: Победа је на страни онога ко се бори за правду и част. Победом се не треба много хвалити.
Учионица српског језика и књижевности 