Тема текста: Јанковић Стојан се враћа из ропства у прави час да спречи растурање своје породице.
Циклус: ускочки.
Тематске целине:
- Увод – Смиљанин Илија и Јанковић Стојан су у ропству преко девет година, и тек тада успевају да побегну. Стижу управо пред свадбу невесте Јанковић Стојана за другога, јер од њега није било гласа преко девет година.
- Заплет – Јанковић Стојан прво сусреће своју мајку, која у винограду тугује за сином и снајом: тужбалица метафором исказана.
“Ој, Стојане, јабуко од злата,
мајка те је већ заборавила,
снаје Јеле заборавит нећу
– снао Јело, неношено злато!”
Тугује за сином, али и зато што је породица остала без наследника, а снаја је све време ту, у кући. Стојан јој се не представља, а она га не препознаје. Казује му да се снаја Јелена удаје.
- Врхунац или кулминација – на свадби је сопствене супруге и пева. Ту песму разуме супруга и прво јавља сестри. Сестра има право да му прва приђе и поздрави га:
“Вила гњиздо тица ластавица,
вила га је задевет година,
а јутрос га поче да развија;
долети јој сив-зелен соколе
од столице цара честитога,
па јој не да гњиздо да развија.” (алегорија)
- Перипетија – Стојан удаје своју сестру уместо своје супруге. „Лако ћемо ако јесмо људи“…
- Расплет – када се представио мајци, она није издржала супротстављена осећања туге и радости и умрла је.
Ликови: Јанковић Стојан је пример ускока који се бори за очување своје породице, храбар, частан и поносан.
Стилски поступци: алегорија у причи о соколу и соколици и метафора Стојан је јабука од злата.
Идеја текста: породица је светиња и мора се чувати.
Учионица српског језика и књижевности 