Циклус ослобођења Србије обухвата песме Првог и Другог српског устанка.
Први и Други српски устанак били су подстрек за народне певаче да изразе родољубље и бунт кроз народну песму. Ове песме спадају у најмлађе песме народне епике, у њима има доста стварних догађаја и појединости, а све личности у њима су историјске, стварно су постојале и имале углавном значајне улоге у устанцима.
Историјска основа песама:
Први српски устанак је трајао од 1804. до 1813. године. Дахије су увеле своју власт у Србији 1801. године и тада се положај Срба погоршао – настао је период пљачки, насиља и убистава. Стога је велики број Срба морао да напушта своје домове и бежи у хајдуке. Жалбе које су срби упућивали турском султану нису имале никакве ефекте. Срби су почели припреме за устанак, Турци су су то сазнали, ухватили и поубијали већи број српских кнезова и народних представника. Тај се догађај назива Сеча кнезова. Остали српски прваци и вође који су избегли ову акцију, сакупили су се почетком фебруара 1804. у селу Орашцу и донели одлуку о дизању устанка. За вођу устанка изабран је Карађорђе. У разним крајевима ис српским нахијама отпочеле су борбе. Устаници су свуда имали великог успеха. Срби су победили на Иванковцу, Мишару, Делиграду, Чегру, Салашу. Лозници. Дахије су још у првој фази устанка побегле из Београда на Ада Кале и ту су поубијани. Турска је преузела 1813. бројне акције против устаничке Србије. Устанак је угушен, а већи број устаничких вођа, са њима и Карађорђе, побегли су на територију тадашње Аустрије.
Други српски устанак 1815. подигнут је јер су Турци владали још окрутније , људи су убијани, гушена људска права. На збору у Такову 1815. донесена је одлука о новом устанку, вођа је Милош Обреновић. Борбе устаника су престале када је у Београдском пашалуку, после договора између српских и турских представника заведена заједничка српско-турска управа. 1830 и 31. султановим хатишерифом Србији је дата аутономија.
Песме о Првом српском устанку углавном је испевао народни гуслар Филип Вишњић. По лепоти и уметничкој вредности, посебно се издваја песма Почетак буне против дахија.
Бој на Мишару – симбол гласника гаврана, персонификована слика.
ПЕСМЕ О ОСЛОБОЂЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ
Песме опевају догађаје и личности из 18. и 19. века, а највише из периода када је Црном Гором владао владика Данило. У неким песмама се описују мотиви и догађаји који се односе на чувену истрагу потурица у Црној Гори, што је основа Горског вијенца.
Многе личности и догађаји су стварни: владика Данило, Вук Мићуновић, Вук Мандушић, Перовић Батрић, Никац од Ровина.
Учионица српског језика и књижевности 