Тема текста: почетак буне против дахија.
Историјска основа текста: сеча кнезова пред Први српски устанак 1804. године.
Циклус: ослобођења Србије.
Композициона (тематска) анализа:
- Увод – свеци наводе Србе на устанак и дају четири божја знака:
“јер је крвца из земље проврела, земан дошо,
ваља војевати за крст часни крвцу прољевати сваки своје да покаје старе.”
У то време над Србијом заиста су забележене астрономске појаве:
од Трифуна до Светога Ђорђа 1.2.- 23.4. делимично помрачење Месеца неколико пута
од Ђурђева до Дмитрова дана – црвен траг Халејеве комете, у песми представљени као крвави барјаци
гром на Светога Саву, 27. 1.1804.
на светог Трифуна 11.2.1804. потпуно помрачење Сунца.
Раја је у тешком економском положају, јер пљачке погађају најпре рају и то даје буни класни карактер. Турци тумаче ове знаке и схватају их као наговештај несреће.
Седам дахија – Аганлија, Кучук Алија, Мехмед Фочић-ага и Фочић Мус-ага, Мула Јусуф и Дервиш-ага и старац Фочо тумаче свете књиге инџијеле и Муратову поруку Турцима после Косовског боја.
“ви немојте раји горки бити,
веће раји врло добри будте…
не може се царство задобити
на душеку све дуван пушећи
ви немојте рају разгонити
по шумама да од вас зазире
него пазте рају ко синове
тако ће вам дуго бити царство (…)“
Турци нису поуку послушали и Фочић Мехмед-ага предлаже убијање српских кнежева и посебно издваја Бирчанин Илију, Црног Ђорђа и Хаџи Мелентија. Старац Фочо мисли да ће то само погоршати ситуацију, али њега нико не слуша.
“Узми синко, Фочић Мемед-ага
узми сламе у бијелу руку,
мани сламом преко ватре живе
ил ћеш ватру са тим угасити
или ћеш је већма распалити”
Турци доносе одлуку о сечи кнезова.
- Заплет – четири дахије – Агнлија, Мула Јусуф, Кучук Алија и Фочић Мехмед-ага почињу сечу кнезова и схватају да су погрешили.
“Турци мисле да је раја шала
ал је раја градовима глава
уста раја ко из земље трава
у градове саћераше Турке”
- Врхунац или кулминација – Црни Ђорђе диже Први српски устанак и устанак да дахије прераста у ослободилачку борбу.
4) Перипетија – Црни Ђорђе зове Турке из Београда да предају зулумћаре (злочинце) и убија их.
5) Расплет – Ђорђе је завладао Србијом, ослободио је и сања о ослобођењу Срба у Босни. Ослобођење је већ наслућено у инџијелима.
Ликови: историјски ликови, јер је песма близу времену записивања, па је сачувано у народном памћењу много више историјских личности него у песмама претходних циклуса.
Стилски поступци: метафора – крвца проврела из земље, метонимија – кука и мотика – сељаци
Персонификација – друмови ће пожељет Турака, градација – четири небеска знака представљена су градацијом.
Идеја текста: клин се клином избија, свакој сили се крај може сагледати.
Учионица српског језика и књижевности 