Реч “драма” потиче из грчког језика и означава радњу. Европска драма је настала у Грчкој. Пише се за представљање на сцени.
Основне врсте драме су: комедија, трагедија и драма у ужем смислу.
Остале драмске врсте: мелодрама, комад с певањем, историјска драна, једночинка, драма за децу, телевизијска драма, радио-драма, сценарио/синопсис.
Комедија може бити:
- Комедија ситуације или замене личности “Сумњиво лице”
- Комедија карактера или психолошка комедија “
- Комедија нарави или друштвена комедија”
Драма према намени може бити: позоришна драма, тв-драма, радио-драма.
Драмска радња мора бити заснована на неким значајним, веома важним друштвеним или животним проблемима и мора бити врло сажета.Драма се састоји од драмског дијалога који прелази у драмски сукоб. У драми сукоб стално расте и води до преокрета, када главни јунак побеђује или бива поражен. Јунак је главна уметничка личност у књижевном тексту. Дидаскалије су објашњења у заградама. Ликови у драми или драмски јунаци су најчешће приказани у једној, доминантној црти свога карактера.
Делови драме: чинови, појаве и сцене.
“Биберче” – Љубиша Ђокић, драма за децу у стиху
“Капетан Џон Пиплфокс”, Душко Радовић, радио-драма за деџу
“Избирачица” , Коста Трифковић, Комедија
“Јазавац пред судом”, Петар Кочић, комедија, сатира
“Кирија”, Бранислав Нушић, комедија, једночинка
Марија Тошић 7.2
Учионица српског језика и књижевности 