Тема: мајчино писмо је разведрило срце тужног дечака.
Историјска основа текста: живот Словенаца под влашћу Аустроугарске.
Тематске целине – композициона анализа:
- Увод – тужни школски дани теку. Дечак је описао своју собу која је “уска и тесна, набијена и претрпана стварима које су добиле чудне, изобличене, непријатељске облике” и своје другове :“Били су то сељачки синови, снажни, бучни и весели”.Осећа се сам и несрећан. Киша појачава осећај туге и безнађа. Гладан је и далеко од своје породице, код газдарице. Свестан је значаја свог школовања.
- Заплет – сећања на детињство су такође болна и пуна немог ужаса који незадрживо води низбрдо.
- Врхунац или кулминација – уместо мајке, дечака буди газдарица, велика и дебела, подбула лица. Дечак без доручка излази на улицу јер нема новца. Напољу пада киша. Екстеријер – опис улице одговара његовом психичком стању: ”Све је било сиво, куће, људи, мисли, сав свет.“
- Перипетија – Ентеријер – опис школе, школских другова и професора. Дечаку је све непријатељско и страно. Језик, зграде, људи, другови, предмети.
- Расплет – Мајчино писмо уноси у дечаков живот срећу и наду, дечак опет осећа љубав, снагу и подршку родитеља. Схватамо да дечак разуме да се и његови родитељи жртвују, мајка га толико воли да је научила и да пише због њега. Шаљу му сав новац који имају. Ипак, он остаје на школовању, јер му је то једина шанса.
Стилски поступци: – опис или дескрипција. Врсте описа: пејзаж, портрет, ентеријер, екстеријер.
Идеја дела: – мајчина љубав је надјачала беду и несрећу, она даје снагу и враћа наду. Школовање је услов за бољи живот. Колико се човек потруди и жртвује, толико ће успети.
Учионица српског језика и књижевности 