“Прича о кмету Симану” Иве Андрића

Реп о кмету Симану у извођењу Александра Јоковића – погледајте!

Тема: Кмет Симан се свети за 400 година робовања под Турцима и не даје аги његов део.

Историјска основа: Босна и Херцеговина је од 1878. под аустријском влашћу. Власт се променила, али однос господар – слуга остаје исти.

Тематске целине – композициона анализа:

  • Увод – Ибрага се пажљиво распитао да ли има право да узме свој део шљива, јер више није у турској царевини, већ у Аустроугарској. И даље несигуран,  одлази у воћњак. Тамо га чека Симан, лежећи, са рукама под главом и већ својим ставом казује свој став и исказује непоштовање аги, наговештавајући сукоб.
  • Заплет– прикривен сукоб аге и Симана исказан кроз њихова размишљања. Слика воћњака у јесен симбол је богатства и права за које се Симан бори. Андрић прати ток мисли Ибраге и истиче његов бес и повређен понос, који ага  успешно сакрива, јер је и даље заплашен и несигуран несрећним временима. По први пут Симан не устаје пред њим, није савијен и понизан, а Ага не може да поверује колики је кмет када се исправи у устане. Повијеност и понизност представљају статус кмета, а усправан став и подигнута глава понос и достојанство човека. Одмеравају се и говоре мало, сваки у својем роју мисли.
  • Врхунац или кулминација – отворен сукоб Ибраге и Симана у којем Симан говори о свом праву и људској и божјој правди у име хиљада и каже “НЕ”. Симан говори у име свих кметова, говори у име низа покољења, говори у име свих потлачених на овоме свету и толика га снага просто надјачава. „ одговара оштрим и кратким не, у којем оно е пуца и жеже као пламени бич-„. Тешко је веровати да толико огорчења и победничког кликтања може стати у један једини слог“. Окреће се на све четири стране света, окреће се пут бога. Цео свет, бог, морају чути о неправди. и то што први пут може да проговори о неправди драже му је него цело имање. Дијалози су кратки и само покрећу нове лавине размишљања.
  • Перипетија – Ага се понижава и тражи да набере мало шљива, већа му је срамота да се врати празних руку, али Симан не да.
  • Расплет – Ибрага се враћа празних руку, једва чекајући да прође утрину, а Симан жали што је још толико неизречених речи остало у њему, а није их никоме никада рекао.

Ликови: Симан је кмет чији су преци такође радили за друге. Никада није био слободан и схвата да је то део вековне неправде. Не жели да прихвати да је он и даље кмет. Не схвата да се уређени друштвени односи не мењају тако лако. Он своје не казује у име свих 400 година колико робује под Турцима и за све своје претке он сада први пут говори слободно.

Стилски поступци: ток свести, приповедање у 3. лице једнине, свезнајући приповедач,  дијалог. Описи природе представљају богатство у коме је моћ.

Идеја дела: Власт је увек иста. На свету нема правде. Господар је увек господар.