Тема: опис старе породичне куће.
Форме приповедања су начини или поступци које користи писац да би њима исказао истварност или имагинарсност на најбољи могући начин. Две основне форме приповедања су нарација и дескрипција.
Дескрипција или опис је представљање физичког света, посебно човека и природе. Опис се задржава на спољашњости, али се уочавају детаљи који су посебни, јединствени. Тако створена слика стварности носи уметнички печат. Стил је богат стилским фигурама: поређење, метагоре, епитет.
Врсте дескрипције су :
-опис лика или портрет – опис спољашњег изгледа лика и карактерних особина.
-опис природе или пејзаж.
-опис простора – екстеријер ( спољашњи) и ентеријер ( унутрашњи) простор.
Опис је сачињен из низа статичних мотива који доприносе обогаћивању уметничког утиска али не развијају радњу.
Дескриптивни текст. Уњему се не појављују људски лкови, али су елементи живота присутни на сваком кораку.
Статичним мотивима писац описује унутрашњи и спољашњи изглед куће, уочавајћи нијансе боја, облика и светлости. Свој однос према кући исказује кроз тон и пажњу са којом говори о кући.
Тематске целине:
- Спољашњи опис куће – екстеријер – у кућу је уложен лични рад протеклих генерација, што доказује да су је много година са пажњом правили, поправљали и чвали њени станари. Окна су ручно ваљана, дрвенарија офарбана, забат украшен иницијалима, дрвена врата и лук колске капије уређени. Кућа је грађена са љубављу и жељом да у њој живи много генерација.
- Унутрашњи опис куће – ентеријер – исказан је кроз игру светлости и сенке. Светлост има изузетну улогу у опису. Контрастом светлости и сенке су описани изгледи просторија. Трпезарија је полумрачна, али је зато соба с улице светла, бела, чиста, обасјана сунцем. Гостинска соба према воћњаку је сеновита, скоро мрачан. Оно што њом даје светлост је поглед на стару крушку у дворишту.
Примењени стилски поступци: епитет, поређење.
Учионица српског језика и књижевности 