Материјално – психолошка припрема: судбина ратника у миру.
Прочитати текст, податке о писцу, одредити значења непознатих речи.
отац Благоје чека сина инвалида да се врати из рата.
Блаоје из писма зна да му је син рањен., али не жели да прихвати ту чињеницу. збуњен је, нервозан, немиран 8говор, гестови, кретње, недовршене реченице, подсвесни поступци). капетан покушава да ублажи сусет а кроз разговор са Благојем схвата Благојеву ситуацију.
Сусрет оца и сина протекао је врло драматичне. Благоје сина није препознао и није могао да поверује у оно што види: „Стаје пред сина. гледа га, гледа, па онда тресну о земљу“. Покушава да утеши сина – све ће то народ позлатити.
- Перипетија . Народ даје поколоне , Хвала браћо, држи тата – реченица коју инвалид понавља и тада је осетио први пут да је богаљ и просјак.
- Све ће то народ позлатити
Све ће то теби бог платити.
Благоје се пропио и умро, његов син прима помоћ и проси.
Тема: оптужба владе Србије што је допустила да тешки ратни инвалиди просе и тако се издржавају. Тешко рањени војник се враћа из рата.
Врста епског дела: приповетка, социјална.
Историјска основа: српско-турски рат.
Тематске целине – композициона анализа:
- Увод – Благоје сазнаје да му је син рањен. Збуњен је, нервозан, страх га је, немиран. Контраст између портета капетана и Благоја. Све његове наде су у писму које стално и свима показује.
2) Заплет– пролази кроз гомилу путника и не препознаје сина. Када га види, онесвести се.
3) Врхунац или кулминација – поклоне даје народ, а Благоје понавља, тешећи себе “Све ће то народ позлатити”.
4) Перипетија – војник осећа да је богаљ и просјак.
5) Расплет – све је избледело – и љубав и одушевљење и дужност и сажаљење.
Ликови: Благоје – неверица, појачана неизвесност, крик, пад у несвест, варљива утеха, утеха сина, бол, тешка истина.
Син – снажан, здрав, као разлупана порцеланска ваза, појачана депресија при сусрету са оцем, душевни бол.
Народ – солидарност, пажња, избегавање, одлазак.
Стилски поступци: дијалози, неисказана осећања су наговештена поступцима ликова.
Идеја дела: никакво злато не може платити беду и несрећу инвалида. Солидарност људи је краткотрајна и недовољна.
Опште карактеристике прозног дела, идејно и тематско повезивање са већ обрађеним текстовима.
Учионица српског језика и књижевности 