“Робинзон Крусо” Данијела Дефоа

Роман је инспирисан истинитим догађајем, четворогодишњим боравком морнара на пустом острву. Дефо је знатно изменио радњу и имена.

Врста романа – пустоловни или авантуристички

Рођен је у Јорку 1633. године. Има два старија брата, један је потпуковник енглеског пешадијског пука, обојица су војници, погинули су.

Отац хоће да он буде правник, плаши се за њега, да га не изгуби.  Отац га одвраћа и објашњава му да су пустолови или очајници или ветропири. Објашњава му да је средњи слој најбољи за живот, са најмање трзавица. Робинзон  је хтео да послуша, али је побегао због очевог притиска.

Бори се са својом савешћу: 1.септембра 1651. укрцао се на брод за Лондон,  добио морску болест. Свега се сетио и покајао, али је било касно. Тек тда је схватио шта му је отац причао. Али, те трезвене мисли кратко су трајале. Доживео је другу буру, страшну. Он је опет пао од морске болести, али му нису дали да лежи, морао је да управља. Онда је пао у несвест. Брод су напустили уз чамац другог брода. Бура потапа брод. Опет се сетио оца, али наставља –„Каква нас тајанствена виша сила нагони да постанемо оруђе сопствене пропасти?“.  Чак га и капетан наговара да одустане. Стид га је да оде кући, подсмевали би му се.

Укрцао се на брод за Гвинеју. Уместо да иде да ради, отишао је као путник. Ту је први пут нешто научио. Стало је био болестан. На Гвинеји је трговао и зарадио новац. Опет путује до Канарских острва, турски гусари  их пресрећу. Одведени су у ропство у маварску луку Сале.

У кући господара – сада је роб, он лови рибу, чисти, ради, пази брод.

План за бег из ропства – припрема брод – канап, восак, алат – тестера, чекић, восак, ловачки прибор, барут, избацио је слугу Мавара и побегао са дечаком Ксуријем.Стали су близу Канарских острва, иду од једног и другог и снабедвају се храном и водом. Убили су и лава. Одрали су му кожу. Уловили су и леопарда. Снабдева се храном и водом од људи на Зеленортским острвима.

Бразил:  наилазе на брод Енглеза који их одводи у Бразил.У Бразилу постаје власник плантаже шећера. Робинзон креће у набавку робова који ће радити на плантажама у Бразилу.

Бродолом – Бура разбија брод и чамац. Он излази на острво. Једини.Преспавао је на дрвету, нашао је воду, спремио батину и заспао.

Узима хлеб, храну, рум – не квари се. Дрво од јарбола везује и прави сплав, а на њега ставља ствари: храна, пиринач, сир, месо, жито, пиће. Његову одећу је однело море. Алатке, столарски сандук, муницију, мачеве, барут. Замало да се и сплав насуче и преврне.

За 13 дана пренео је скоро све са брода. А онда је нашао новац – ништа не вреди – ипак га је спаковао.

Подигао је шатор. Ујутру брод је потонуо.

Очајава, јер је усамљен. Почиње да ради и да се сналази. Прави ограду око куће, пакује ствари, шатор да би их чувао од кише.  Хвата козу. Доживљава и земљотресе. Размишља, је ли он спасен, или они који су потонули.

Календар – реже на крсту сваки дан црту и зарез. Понео је обе мачке и пса.

Ставља на папир шта је добро и лоше, подстиче се тако. Прави  столове и столице, посуђе, гаји биљке, припитомљава козе. Пише дневник. Открива зрна јечма и жита, прави поље пшенице, прави ћупове. Учи се грнчарији. Гради чамац, први на неприступачном месту.

Покушава да побегне, струја га одвлачи, срећан је када успева да се врати.

Гаји козе, мачке. Открива људско присуство, убеђује себе да је то његов отисак ноге. Али када је проверио, његова је много мања.

Види насукан брод, одлази до њега. И са њега узима много ствари. Убио је једног дивљака и спасао Петка.  Постају пријатељи. Он се труди да Петка цивилизује.

Сукобљавају се са људождерима. Успевају да спасу Шпанца и Петковог оца из канџи људождера.

На енглеском броду избија побуна, Робинсон ослобађа капетана и враћа се у Европу са њим. Са острва је отишао 1686. године, на острву је провео 27 година 2 месеца и 19 дана. У Енглеску је стигао после 35 година, 11. јуна 1687. године.

Порука – баш оно чега се највише плашимо или оно што желимо избећи буде у животу једини начин да пронађемо излаз из проблема у којима смо.