Тема: дечаци Брбине дружине се одмећу у хајдуке. Зборно место дечака је храст који је довукпа река. Приповедач прича у првом лицу једнине. На почетку романа упознаје са главним личностима догађаја.
Кратак садржај:
Жика Дроња је вредан, али не памти лекције, сав је расклиматан, као лутка којој су све посебно ушили па се свака рука и нога за себе клима.
Миле Врабац је добио надимак тако што капу није скинуо пред попом, а и имао је обичај да грицка мрвице.
Мита Трта је лењ, у школи му клештима ваде речи, не може одједном да устане из кревета.
Лаза Цврца је највеселији, изводи смешне ствари, глуми да муца.
Сима Глуваћ се правио да је глув да би у школи одговарао оно што зна.
Ја: родитељи мисле да сам рђаво дете, а ја мислим да сам сјајно дете. Миран сам, а често извлачим батине за неке ситнице.
Чеда Брба је најјачи, безобразан, прави сурове шале. Хвалише се и измишља бајке о својим злочинима (подвизима). Дечаци знају да измишља, али га слушају. Он предлаже да се иде у хајдуке.
Прво су се заклели на верност Чеди Брби на гробу Максе Жабе, а онда беже од куће. Родитељи су приметили да их нема тек увече. Ноће у шуми. Да би отклонили глад и страх, причају приче и свака прича је са поуком. Гладни су и жедни. Начелник округа шаље пандуре да тражи дечаке. У међувремену им се придружио и магарац, који је такође побегао од куће.
Уместо у тамницу смештени су у свињац. Ујутру их преузимају родитељи и туку их ту, где је ко своје дете дохватио, на улици. Чеда се више никада није појавио међу њима, јер је и њега истукао мајстор, пекар, јер му је направио много штете.
Учионица српског језика и књижевности 