Тема песме: Последње светло у души је светло уметности
Врста лирике: мисаона уметничка поезија
Мотивске целине:
- плаво и златно – боје будућности, светлости, сунца, боје византијскоплава, златна-боја икона, боја крста, хришћанства. Симболи хришћанства. Последњи прстен видика – оно што виде последњи пут је сунце, светлост дана, светлост наде.
- Крај је близу, стиже коњица ноћи, Турци. Они су толико близу да се чује њихов зов, метафора али и симбол – ноћ је симбол страдања, пропсати краја, свршетка, рушења. Коњица ноћи је крај. Звук коњице је молитва Алаху, такође симбол – друге вере, другог света, друге стварности. Контраст нашој.
- Апосторфа – обраћање зоографу (сликару животиња, живописцу). Лирски субјекат пита зоографа „Шта ли видиш на дну ноћи?“
- Хришћанство је одговор на питање, једини спас.
„Последња звезда у души,
Последњи бескрај у оку.“
Зоограф осећа како се гаси светлост звезде – његове будућности коју познаје и сигурности, као да последњи пут види свет каквог познајемо.
Једино што ће очувати народ у овом тренутку бескрајног пропадања јесте хришћанска вера.
Динамичност песме подстакнута привидним дијалогом који се осећа у ритму песме и подсећа нас на топот коњице.
Стилске фигуре – симболи: плаво и златно, ноћ, звезда, бескрај, око, метафора – коњица ноћи. Контраст – зоограф и Алах или лалах.
Учионица српског језика и књижевности 