Погледајте виртуелну туру по музеју у Шумарицама.
Прочитајте текст о стрељању ђака у Крагујевцу.
Тема текста: крвава бајка о смрти дечака. Живот и смрт једне генерације
Историјска основа текста 20 – 23.10.1941. Немци су у Крагујевцу стрељали преко 7.000 људи, укључујући и ђаке гимназије са професорима. Стрељано је 5.3
Пронаћи на интернету видео-водич кроз музеј у Шумарицама.
Драгољуб Јовановић је једини живи сведок крагујевачког стрељања. Погођен је са 12 метака у ноге. 27 преживелих је било у стрељањима. Добио је орден тек 2010.
- октобра 1941. је била припрема, 20, 21. октобра 2972 људи убијено 21. октобра 300 деце. Најмлађе дете имало је 12 година.
„Сваки мој разговор о томе – поново сам стрељан.“
На улазу у музеј су Суђаје. „Сећајте се мене моји, јер ме више нема.” Лазар
„Лебац сутра немојте послати – ваш Борко“
Мотивске целине: три дела песме, сваки почиње рефреном.
Рефрен је као бајка, намењена свима, бајка јер је невероватно да се то дешава у свету људи. Јунаци бајке су слични јунацима ове трагедије. Догађај је исувише нестваран и човек не може да поверује даје тако нешто могуће у свету људи. У песми се не помињу историјски конкретне чињенице, јер се такви злочини дешавају сваког дана широм планете.
- Детињство и младост једне генерације су били исти, па су се и у смрти изједначили.
- минута – дечаци су пуни наде у живот, читава будућност је пред њима. Мисли и осећања су слична, а они пуни наде у живот, али отргнути из њега.
- Дечаци су пошли на стрељање мирно. Храбри су и поносни, свесни своје судбине и нестали су у нашим мислима. Узели су се за руке, сложни су. Мир и понос је супротстављање непријатељу – он очекује плач и молбе.
Идеја: никада човек не би смео дозволити да у њему надвлада нечовек. У смрт треба ићи отворених очију, са поносом.
Примењени стилски поступци: контраст – антитеза,
Версификациона анализа: бели стих или слободни стих.
Врста лирике: родољубива уметничка поезија. са јаким елегинчним осећањима.
Учионица српског језика и књижевности 