“Плава гробница” Милутина Бојића

За време Првог  светског рата комплетна војска, цео народ, државни апарат, све је прешло преко планина Албаније да би се избегло стезање војске у обручу. Наше војнике су Арбанаси хранили за златнике, али и често пљачкали. Људи су умирали од малих следовања хране, глади, изнемоглости. Оне који су стигли до обала Грчке, до острва Крфа, прихватили су Грци и Французи. Транспортовали су их у Бизерту (град у Тунису преко Медитерана) или назад у Француску што је било ризично јер су бродови торпедовани. Људи су умирали од хране јер су јели више него што би смели после вишемесечне дијете, умирали од заразних болести. Пошто је Грчка каменита, сахрањивани су у мору. Зато се то море, Јонско море, то место зове Плава гробница. Многи бродови са рањеницима су торпедовани и на њима су погинули многи познате личности, па и Владислав Петковић Дис и Милутин Бојић.

Тема песме – одавање почасти погинулим ратницима сахрањеним у плавим дубинама мора.

Врста уметничке лирике – родољубива  песма испевана у част ратницима и њиховим делима.

Мотивске целине:

  1. Песник одаје пошту страдалима, који на дну мора снивају вечни сан. Они су  “Прометеји наде” — борци за права човека, стравично кажњени због тога, “апостоли јада” — разапети јер су тражили правду.
  2. Природа им одаје почаст, не покреће се, мили, њихова жртва је превелика, а људском уму несхватљив злочин у којем су страдали. «Мрачна као савест» таква је савест човечанства.
  3. Рефреном песник подсећа живе да све стане и у тишини упути богу молитве за њихове душе.
  4. «Деца што кликћу под окриљем славе» су наследници који настављају ту борбу, и то страдалници треба да знају, да њихова жртва није била бескорисна.
  5. «Овде изнад сина повесница бива» — овде се ствара историја, будућност, избориће се њихова борба, наставиће се живот у Србији.
  6. «Да мирис тамјана и дах праха здрзужим уз тутњаву муклу добоша далеких» — сједињује се прошлост и будућност, генерације старе и нове, јер њихови циљеви су исти.

Стилске фигуре:

Поређење – ко наш ум бескрајна, тиха као поноћ врх острвља јужна,

Контраст – бескрајна тишина – хук борбене лаве, овде покој, тамо повесница Алитерација – врућим кључем крв кликћу.

Порука: поштовање према делима јунака