Књига је посвећена Мајци Косари и свим мајкама и споменикје њиховој нежности и љубави.
Основно осећање у песмама је љубав мајке према свом детету, љубав која се осећа у свакој прилици.
Кад мати воли: мајка је малом детету све, она га храни, облачи, штити га, пружа му љубав. ”Кад мати остане без руку”, “Кад мати плете”, “Кад мати меси медењаке”, њене су руке пуне бриге и нежности, она пред дететом отклања препреке и лебди над срећом свог детета. ”Кад мати пева“ и “Кад мати игра” певају о срећи мајке која види да њено дете расте и њена срећа тада прекрива цео свет. Њена песма је најлепше дечје одело.
Кад мати брине: мајка брине о детету за његово добро. “Кад мати лаже”, “Кад мати прашта”, “Кад мати бије”. Мајка све чини да дете заштити од спољњег света, сакривају дететову кривицу, али притом пати, плаче, не због својње лажи, већ због дететове грешке. Кад прашта, она дете не грди већ се тужно осмехује. Њене батине нису батине, већ она бије дете јастуком и пауновим пером. “Кад мати сања”, “Кад мати слути” и “Кад мати чека”, певају о мајци која и у сну пази на своје дете, често брине без разлога, чека да се дете врати у сигурност њених руку.
Кад отац воли: “Кад отац бије”, “Кад отац умива”, “Кад отац доручкује”, “Кад отац вечера”. Оцу је посвећено мало песама, он је обично контраст мајци по својим осећањима и поступцима, али у ствари он дете воли, само ту љубнав показује на други начин. Загрљај му је снажан, од њега се “два дана тресе кућа”.
Учионица српског језика и књижевности 