Бранко Радичевић је једну познату песму записао у споменар Мини Караџић, кћери Вука Караџића. Данас је пева Здравко Чолић. Знате ли која је то песма?
Лирски субјект – субјект чија осећања и размишљања читамо у лирској песми. Никад се не изједначава са аутором. У прози се назива приповедач.
Тема поеме: слика Дунава у стварности и у песниковим сећањима.
Тематске целине:
- Опис вечери на Дунаву – река је у сећањима светла, бистра, сјајна, просто светли на месечини. Та ноћ у песниковом сећању није црна. Подвуците описне придеве којима се описује изглед реке. Објаснити шта је епитет.
- Песник је на реци одрастао и верује да му вода неће наудити, он са њом живи и разуме је. „Све у воду – ао, красне муке!“ Река је опасна у невреме:
„Кад гром рикну, када муња севну“, Младост је храбра, супротставља се и бори. Шта је у њиховим поступцима необично и привлачно? А шта је опасно и непромишљено?
„Тело чило, а умешна рука,
Сретно сам се ја увек извука!“
Јунак је увек рачунао на своју срећу и снагу, међутим, река може бити и опасна.
- „Јер да теде могаше ме једном
руком својом задржати ледном!“
Дунав је представљен као друг са којим се јунак рве, бори, искушавају снагу један другом. Међутим, та река је опасна. Једном је за длаку избегао смрт. Јунак му се захваљује као човеку.
„Ој, Дунаво, ти ме не утопи!
Ти ме диже, привати обала,
За то теби до небеса фала.“
Завршни део часа: прочитати још део текста из читанке из дневника Мини Караџић.
Учионица српског језика и књижевности 