“Јама” Иван Горан Ковачић

 

Други светски рат.

Историјски подаци –  поема настаје почетком 1943. године у Бихаћу и Ливну где Иван Горан Ковачић наилази на трагове усташких злочина. Поема има 10 певања. Младић је прво мучен, гушен, затим ослешљен и натеран да згњечи своје очи, затим везан жицом у ред других и убијен пред пад у јаму. Он случајно није убијен и добио је шансу да преживи.

Тема текста: сећање на радост живљења, ужас проживљене стварности и ослобођење – “Крв је моје свјетло и моја тама.”

Мотивске целине:

1) лирски део – мирис паљевине подстиче сећањана живот у селу – свадбе, сијела, бербе, погребе, нарицаљке, опела “гдје је мала срећа, ластавичје гнездо, дах вртића, златни кућни прах, мирис хљеба, шкрипа врата, звонце говеда. “Нестала су осећања спокоја мира, среће наде. Заменили су их мук и смрт- месец је једини сведок.

Песник не разуме нечовечност, крвнике и убијање “3ар има место… ” Размишљa о страшној судбини човека и не жели да поверује у доживљени ужас стварности.

Тематски, ова целина је мисаона лирска песма. Преовлађују сећања, размишљања, осећања, статички мотиви.

2) епски део поеме – чује се рика топова и танад – битка се бије. Осветник стиже. Радост замељује очи, та га радост покреће ка пуцњевима.  Снага освете покреће човека, радост замењује очињи вид – “Свету слободу и освету слутим”.

Осећа се рађање нове снаге, новог живота. Живот је светло. Младић плаче од радости, само у слободи се може живети.

Идеја: Живот у светлости и слободи је једини достојан човека.

“Ваша ми пјесма враћа свјетло ока, ко народ силна, ко сунце висока”.

Примењени стилски поступци: персонификација: “што је живот сијо и смрт жела”,  “док звијезде пале столећа мира над селом нам и род”,

ономатопеја – вретена зуј, вриште деца, сестра јеца, крик гора, прасак мукло затутњи, танад распршено цикну…

компарација: освјетли ме радост снажна попут здравља, танад распршено цикну као дјеца његова, широка свјетлост као божји знаци, ваша ми пјесма враћа свјетло ока, ко народ силна, ко сунце висока

епитети – златни кућни праг, живот благ, свети кућни праг, стар под, радост снажна, огњишта родна, гаришног дима, браћа рођена, незнани јунаци, широка светлост,…

Версификациона анализа: у свих десет певања строфе су од по шест стихова – секстине, у 10. певању има и седам катрена од по четири стиха. Стихови су једанаестерци и римују се укрштено и паралелно.

Врста лирике: поема – врста епско-лирске уметничке поезије.