Интервју са Данилом Собољем – први део!

У нашој школи ради Руски клуб и има доста ученика који су пореклом или духовно везани за руско културно наслеђе. Једног од њих, Данила, упознала сам када сам први пут дошла у библиотеку наше школе. Он је за време великих одмора тамо, увек чита или разговара са другим ученицима. Желела сам да сазнам много више о њиховој култури, обичајима, начину живота. Са руским народом смо увек били блиски, а ипак мислим да не знамо довољно о њима. Замолила сам га да напише нешто о себи и представи себе и свој град, а затим сам срочила неколико питања која су мене увек копкала. И, ево шта нам је Данил рекао о себи:

 Добар дан! Ја се зовем Данил Собољ. Ја сам Рус и у Србију сам се доселио пре годину и по дана. Пре не го што сам се доселио у Србију  ја сам живео у једном малом граду у Русији који се зове Нови Уренгој. Тамо сам рођен  и живео сам у њему дванаест година. Мени се баш свиђао овај град, иако је било баш хладно  због тога што овај град се налазио у Сибиру. Волео сам свој град и  никад нисам мислио да  ћу некад морати да га напустим.

Али нисам тужан због тога што сам га напустио, мени се баш свиђа у Србији и никад нисам сумњао да ли је добро да сам дошао баш у ову земљу. Да бисте боље разумели како људи живу у мом граду мораћу да вам објасним понешто и да вам испричам неке занимљиве ствари о мом граду.

Нови Уренгој  је град у Русији, у Јамалсконенечком аутономном округу, највећи град у свом округу, један од ретких градова који су већи од административног центра свог округа (Салехард) како по броју становника тако и по индустријском развоју.

 Град се налази на обали реке Јево-Јаха. Реке Тамчар-Јаха и Седе-Јаха теку кроз град и деле га на два дела – Северни и Јужни.

У Новом Уренгоју живи 115.000 становника. Нови Уренгој је индустријски центар области у којој се добија највећа количина гаса у Русији што га чини незвнично престоницом руског гаса.

Град је основан тек 1975. Припајањем  градова Коротчајево и Лимбејаха Новом  Уренгоју  он  постаје један од најдужих градова у свету – град је постао дугачак 80 километара.

Питате се где је? Врло близу поларног круга. 

 

 

 

Клима у Новом Уренгоју је екстремно хладна. Просечна годи шња температура је – 4,7°C. Зиме у Новом Уренгоју су хладне и дуге (284 дана).Понекад температура у граду  пада на  -45°C. За време зиме сунце се види на небу само само 3 сата дневно.

 Летња просечна температура често не расте  изнад +17°C, али има  дана када дневна температура долази  и до  +30°C.

Када је  превише ниска  температура,  школе престају са радом.  А понекад, због екстремно ниских температура, престају да раде чак и неке организације.

За време лета, које у Сибиру траје веома кратко, дешава се да сунце не залази сва 24 сата. Такође у Новом Уренгоју дувају јаки ветрови (10 – 15 м/с) и често се јављају драстичне промене температуре (15 – 20°C у току дана).

Није одувек Нови Уренгој имао толико становника, 1979. године у граду је живело само осам и по хиљада становника, али већ 1989. године, после проналазка велких количина природног гаса, Нови Уренгој насељава 93.000 људи. Од ове године количина становника више се не повећава путем досељавања него директно зависи од наталитета.

25% становника је  млађе од 18 година. Запослених је 60% јер се пензионери селе у топлије делове Русије.

У. Новом Уренгоју  има пуно становника различитих националности. Националности којима припада највећи део становништва су: Руси, Украјинци, Татари, Чечени, Дагестанци, Черкези и такође становници бивших совјетских република. Становништво припада  хришћанима (највећи део) и муслиманима.

Нови Уренгој је званично подељен на четири дела: Јужни, Северни, Коротчајево и Лимбејаха. Северни и Јужни делови су делови самог града, кад су Коротчајево и Лимбејаха удаљени од града и били су припојени њему тек 2004.

Јужни део града је најстарији, због тога у њему се налази највише градских предузећа, фирма итд. Јужни део града био је основан касније због чега је модернији од Северног дела.

Најзанимљивије је  то што су  скоро све куће у граду груписане су у мале групе. Скоро свака група обавезно има  своје двориште и своју продавницу, а понекад чак и свој вртић или школу.

У Јужном делу налази се скоро сва администрација града, железничка станица и аеродром, у северном делу се налазе храм, парк поред ког се налази Неназвано језеро. Лети поред овог језера отварају се многобројни кафићи, а зими на језеру се санка и скија. Али најлепша зграда у овом делу Новог Уренгоја је храм Серафима Саровског.

Ако би сте хтели да посетите овај мали али леп град ја бих вам саветовао да посетите и видите ова места:

  • споменик победе у Другом светском рату, где 9. маја сви становници доносе цвеће и спомињу све погинуле војнике у Другом светском рату;
  • споменик „пионирима освајања Уренгоја“, који се налази поред  једне од зграда „Уренгојгазпрома“ ;
  • музеј сликарских уметности или просто да се одморите у парку и да видите фонтану “Парус”;
  • да видите Неназвано језеро;
  • и наравно да се мало прошетате по тундри и да видите свe њено природно богатство;

                                                                Хвала на пажњи.

                                                                   Довиђења!

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s