Повежите пејзаж и текст!

Нова занимација! 5/3 је радило пејзаж, а сада је дошло на ред и такмичење. Повежите

текст и слику! Тако ћемо видети да ли су пејзажи добри! Уживајте!

          1.  “Na blistavoj beloj planini deca se zabavljaju i uživaju u prelepom pogledu. Ispred mene staza ukrašena snegom  koji se pod uticajem Sunca lagano topi. Sneg se pretvara u vodu koja odlazi u obližnji potok. Brzi potoci se ukrštaju sa svih strana  i prave staze između borova,u potrazi za novim životom.

              Crni vrh je najviši vrh na Divčibarama,sa koga se vidi cela Šumadija.Vetrovi koji duvaju sa juga umivaju planine i brda. Vetar koji njiše grane borova širi miris svežine.Što se dublje ulazi u šumu,šuma deluje smirenije i spokojnije.  Svojom smirenošću podstiče  ljude  koji šetaju kroz nju,da malo zastanu i opuste se, da svakim udahom osete slobodu, a izdahnu dugo taloženi svakodnevni umor. To je sloboda koju samo priroda može da pruži.  Spajanjem zelene i bele dobija se svetlozelena nijansa odmora, uživanja i radosti  koja kratko traje, ali dugo ostaje u srcu.”

             2. “Slikom preovlađuje  tamnozelena boja. Ima veoma malo braon boje. Na slici ima dosta prirode.  U pozadini  su mali teren i zgrada. Ova slika mi je draga zato što sam tokom leta kao mali  igrao na tom terenu,  a tokom zime sam se sankao niz to brdo.Ova livada dobije tokom zime neverovatnu lepotu i sjaj. (Nisam imao sliku toga, izvinite.) Ttokom leta na njoj je dosta male dece.Kao mali sam se igrao na drveću u tom parku.”

           3.”Ovom fotografijom preovlađuje tama  koju razbija svetlost prelepog hrama. Dok se plavi krov kupole lagano utapa u mračno okruženje,  vetar nosi drveće bez ijednog listića i tako stvara jedini pokret na slici. Gledajući Hram Svetog Save obuzima me mir i spokoj. Svetlost hrama nije jaka, ali je dovoljna da slici da neprocenjivu snagu i uzvišenu lepotu.”

         4. “Na mojoj slici nalazi se most koj se naziva  „Gazela“. Most je veliki i tamnocrvenе bojе koja se na mraku preliva u svetlocrnu.U daljini slike, pri kraju  mosta vidi se žuta svetlost koja budi tamninu ispod njega. Pored mosta nalazi se veliki bilbord na kome se nalazi svetlost koja budi noć na nebu. Hladnu Savu u proticanju prekida most koji  žudi za svojom senkom u vodi.  Gledam zgrade u daljini,i njihove svetle prozore koji se šarene bojama stanova. .Tih i blag vjetar ljulja grane drveća dok voda upija sve boje.”

        5. ” На белој планини у зиму преовладава мир, тишина и спокој,  али и забава коју доносе деца која се уживајући ваљају по хладном, блиставом снегу. У позадини светлуцаве планине налази се тамно , осушено дрвеће храпаве коре и опалог лишћа које се тек понекад лагано нагне повијајући се пред ветром. Око тамног дрвећа сунце баца беличаст сјај. Своје зраке попут руку пушта да продиру кроз голе смрзнуте гране високог дрвећа. Зелена боја четинара допире до нас.  Чак из подножја планине, танке иглице сада већ беле боје полако отпадају  и заједно са ветром, љуљушкајући се, обилазе целу планину. У деци још  влада немир док је око њих све прекрио бели покривач и стопио их са нежним миром. Трагови  брзих санки, остављени у снегу,  постепено се стапају са околином и нестају. Мале животиње дакеко у шуми прескачу залеђену речицу, јурећи у своја топла станишта. Ову тишину и спокој тек по који пут прекине звиждање ветра који своју тужну песмицу преноси читавом свету.”

         6. “На слици се види спој тамних облака и плаве месечеве светлости. Плава боја месеца и облака учепшава планину. Живота као да нема ,само поједине травке и дрво. Због тога погледати на слику је застрашујуће. Браон боја планине се уклапа са околином. Цела слика изгледа као да је то тамно место језивог изгледа.”

       7. “Ova slika prirode je setna i prenosi mnoga osecanja.  Slika nam prenosi osecaj  mira i opustenosti. U slici vecinom  preovlađuju  braon i crno  drvece,  a u pozadini  čezne žuta boja zalazeceg sunca.  Na zemlji vidimo lišće opalo s granja, skoro kao da mozemo da čujemo i osetimo njegovo šuškanje. Na levoj strani se stvara kontrast crne i stabla postaju sve deblja i gusca,  te ne dozvoljavaju svetlosti sunca da se probije.  Ovo je prelepa jesenja slika.”

       8. “Dok sedim na kamenu  mogu da čujem kako potok lagano žubori i kako novo zeleno lišće šušti. Mogu da osetim kako mi hladne kapljice vode prskaju po nogama. Takodje mogu da osetim hladni vetar kako prolazi izmedju stabala drveća i hladišumske staze i krosnje. Vidi se sunce kako izbija izmedju grana i osvetljuje potoke. Staro kamenje i dalje stoji na starim mestima i pravi put kojim tiha hladna voda prolazi.

              Ovo je jedan jako topao jesenji dan!”

9. “Priroda je neverovatna i neočekivana. Mogu se primetiti razne pojave i razlike. Kao i na ovoj livadi.

         Ona je tiha. Na njoj stoji samo jedno usamljeno drvo koje svojim granama odaje svoju tugu. Iza njega stoji sunce, uvek blistavo i puno svetlosti. Svojim zarkim i toplim zracima prodire kroz tužne grane drveta. Trava svojom veselom zeleom bojom odiše radošću. Nebo ima svoju divnu plavu boju koja pravi predivan kontrast. Oblaci slobodno trckaraju nebom, kao mala deca. Kroz njih sunčevi zraci lako prolaze i od bele prave veselu zutu boju. U daljini takodje tuzno i usamljeno stoji jos jedno drvo. Livada je puna razlicitih boja.

           Priroda je divna. Svaki deo nje odise razlicitim osećanjem. Ona je mastovita i svojim bojama i oblicima ispunjava život svakog coveka.”

10. “Maglovito nebo na  se spušta na put i skoro se nista ne vidi .A jedno drvo se tek toliko vidi da se misli da je udaljeno kilometrima.Tamo negde u daljini se vidi autobus koj žurno stiže na svoje odrediste. A u nemu ljudi gledaju kroz prozor u maglu koja prekriva vise od pola grada.Lisce je opadalo i ozutelo u svojoj velikoj krosnji.”

11. “Na crnom nebu mir kvari  jedan okrugao pun mesec. Nebo je tamno i na njemu nema ni jedne zvezde. Kad biћ  se zagledala izmedju kockastog okvira prozora imala bih osecaj da me uvlači u svoj svet. Na njemu se ne  vidi ni jedan oblak onako mekan i beo već  samo par njih garavih oko svetlog meseca.

A mesec onako beo šljašti na tom nebu i obasjava ga toliko koliko može.Iza njega  nalaze se dva-tri tamna  garava oblaka.Kao da je neko belom i crnom temperom nacrtao magičnu sliku.

Ova slika mi se jako dopada zato sto ima jak kontrast  i zato sto je jednostavna!”

12. ”    Na ovoj prelepoj slici dominira Hram koji je obasjan stotinama svetiljki i divnim belim mesecom. Na slici su prikazane i blago nagnute grane koje mi ulivaju strah i trepet, ali kad vidim Hram taj strah nestaje i pretvara se u nadu i ljubav. Beli sneg prosut po Hramu i platou blista obasjan srebrnom mesečinom i pruza nam divnu zimsku sliku. Svetlucavi blestavi sneg u kontrastu sa tamnim noćnim nebom predstavlja divnu pozadinu Hrama. Tek postavljene drvene kućice dočaravaju prazničnu atmosferu, a usamljene klupe prekrivene svežim snegom čekaju novi dan i nove šetače.”