ТИ
Сакријеш сакупљене
расуте
и муком истањене комадиће свог живота
дубоко иза светлости својих очију,
Поломљене делиће никад заборављених љубави
увијеш нежно и прислониш на своје срце
Светле трагове сећања брижљиво
умоташ у наду и сакријеш у недра,
Бесконачну чаролију давних заљубљених додира
сакријеш у маштање о својој будућности
Нежно покупиш искре свог изгубљеног самопоуздања
И кренеш у сусрет животу.
Сама…
Ти.