Дарује нас сунцем и кишом, наизменично, када све заблиста и расипа сјај сунца незадрживо. Људи, природа, дрвеће – све блешти и сјакти у очима ненавикнутих људи. Небо, тако близу, светло, тако прозирно, облаци, тако мекани и брзи.
Боје, веселе и чисте, јасне, чисте поглед и воде га ка планинама у висине. У даљину и низ неочекиване путеве ван зелених ливада води нас наш сјај у очима.
Место пуно скривених детаља мами својим старинским облицима. Старо и ново у контакту. Поглед пре Старог моста на град – као град у феудално доба, са високим кулама, припијеним зградама, загасито црвеним зидовима и занимљивим прозорима. Цвеће.
Учионица српског језика и књижевности 