“Мртво море” Радоја Домановића

Мртво море је метафора за упарложену средину, без искре интелигенције и културе.

Мртво море као  географски појам је  море у Јордану са 33% салинитета. У њему ништа не живи и не расте. Тако и средина која се описује овом метафором све боље и напредно брзо потре и уништи. Али, не зато што није добро, већ због опасне људске особине – зависти.

Тема: млади песник је издао збирку песама, млади научник је објавио рад, а млади сликар је изложио своје слике. Све их је уништила људска завист.

Историјска основа: ситуација у Србији почетком 20. века.

Тематске целине – композициона анализа:

  • Позитивна догађања: писац, сликар и научник су представници развоја и напретка људског духа. Њихова дела обогаћују свет, чине људе бољим и богатијим. Они су своја дела представили околини.
  • Негативна догађања: реакција друштва: они њихова дела негирају, неправично критикују, исмевају а да их нису ни разумели, ни погледали, ни схватили. И саме уметнике омаловажавају, ниподништавају, руше животне планове, вређају их и уништавају им будућност. Када пропадну, милосрдно их сажаљевају. Само да не буде ничега што би узбуркало мртво море. Некултурни, примитивни, сујетни, необразовани воде главну реч.

 

Ликови: Главни лик је друштво.  Када је главни лик састављен од низа појединачних личности које имају  исте идеје, иста схватања, исто или слично се понашају, такав се лик назива колективни лик.

Писац, научник и сликар су брзо нестали из ове средине. У њој се гуши сваки покушај духовне надоградње човека. Друштво које је задовољно само собом и не подноси новине, промене, не жели да позитивно вреднује ништа штоје другачије.

Људи који упознају туђу културу бивају отворенији за промене, шире видике, упознају нешто другачије, ново, neобичнo и враћају се оплемењене душе.  Што је човек мање образован, то је више сигуран у себе, задрт, тврдоглавији и тешко му је објаснити.

Стилски поступци: сатира  је начин изражавања у књижевном делу којим се приказује друштвена стварност кроз хумор, али уз неслагање и осуду. Иронија је стилско средство којим се служи сатира.  У њој речи имају супротно значење. Написана означава се знацима навода и тада речи имају супротно значење, а изречена означава се другачијим акцентом. “Ала је супер време за излет” ако пада киша. “Баш си то сјајно урадио” ако је  нешто упропастио. У тексту нема ознаке времена и простора јер сатира важи за свако време и за свако место.

Идеја дела: Лоше друштво не подноси успешне људе и ствараоце.

Advertisements