ЕПАЛЕ

Дигитално учење и пен- генерација

Да ли и Ви припадате пен-генерацији? Тако сам назвала све моје колеге који су своје школовање на факултетима завршили до 1995. године. Ни помена компјутерима, само оловка и папир. (Сећате се Комодора 64?) Године 1994. сам се први пут срела са Мајкрософтовим оперативним системом и штампачем. И по први пут схватила да целоживотно учење, сарадња међу колегама и сопствена мотивација јесу основа нашег напредовања. Упутство за прекуцавање и штампање магистарског рада сам добила од колеге, (пар основних информација). Уз мало среће и пажње, сва поносна, користила сам компјутер као писаћу машину… и била поносна! И то је неки почетак.

Целоживотно учење, део 1.

Сарадња међу колегама

Први компјутери су у наше школе ушли у време велике економске кризе и рата у Југославији. Ентузијаста је било, и увек ће их бити. Ипак, некако је дигитално образовање прво дошло до наше деце, а онда и до нас, наставника. Неодољива привлачност екрана и тастатуре опчинила је и мог сина, који је компјутер користио више од мене. Ја сам и даље све припреме за часове писала руком (1992. година), а тек 1999. решавам да користим Ворд. Мислим да сам прва у својој школи имала одштампане припреме за часове, и то неких десетак година!

Захтеви су долазили од стране Министарства просвете. Планови су морали бити предати у електронској форми. Информације су стизале имејлом. Семинари за употребу информационо-комуникационих технологија су били спремни. Похађали смо их. Са ИКТ је као са језиком – уколико не користите компјутер свакодневно, заборављате. Све оно што је планирано и научено за месец дана је нестајало у магли. Неке појединости су биле у потпуности неразумљиве. Чак и неке најједноставније ствари, као што је додавање линка у различитим програмима нисам умела сама да пронађем. За време једне паузе сам питала колегиницу информатичара како се додаје линк. Тренутак између два часа, четири клика, и све је било јасно. И опет пример хоризонталног и целоживотног учења. Информалног, свакако.

Имајте у виду да је и енглески језик баријера. После година коришћења оригиналних софтвера, толико смо се навикли на енглеске називе, да је употреба српског језика на Мајкрософтовом рачунару изазвала праву пометњу. Није сејв, већ сачувај… Деца су решила ове проблеме користећи енглеске речи са српским суфиксима, па су настали глаголи типа сејвовати, шеровати, даунлоудовати, које можете уредно променити у садашњем времену – ја сјевујем, ти сејвујеш, он сејвује… а ми шерујемо… Енглески језик на српском.

Прво окупљање наставника који су водили у дигиталној сфери покренуо је Мајкрософт Офис Србије кроз међународни пројекат „Partners in Learning” . Двадесетак наставника из целе Србије се окупило у просторијама Мајкрософта.Ту су нас Катарина Милановић и Тања Татомировић из Мајкрософта дочекале, повезале, усмериле и подстакле. Без њихове подршке, сарадње и труда не бисмо данас биле ту где смо. Менторство и сарадничко учење.

Прво њихово упутство било је: „Отворите Фејсбук и Твитер налог.“ Већина наставника је на то реаговала са неверицом. За Фејсбук смо знали само преко својих ученика, знали смо да служи сликању и саморекламирању. Никада нам није пало на памет да га користимо као професионалну базу за сарадњу. Дан-данас смо сви повезани преко Фејсбука и Твитера. Користимо их за размену информација, података, професионалне консултације, најаве догађања, успеха, конкурса. Бодримо једни друге, подстичемо се и подржавамо. Из ове сарадње је произашао пројекат у којем сам учествовала са Вијетнамом, Израелом и Индијом.

Целоживотно учење, део 2.

Унутрашња мотивација

Када нема формалног образовања, свако се развија према својим потребама, жељама и могућностима. Неко је истраживао, пробао, учио, вежбао. Неко није. Почела сам да водим блог. Први блог за прву школу, у којој сам радила 20 година, налази се на адреси www.kreativnostnadelu.wordpress.com. Већ три године водим блог под називом Учионица књижевности и може се наћи на интернету на линку www.svetlostusrcu.wordpress.com или „Ucionica knjizevnosti” Представља право дигитално окружење за рад на лекцијама књижевности са ученицима виших разреда основне школе (од 11 до 14 година). Рад на блогу сам откривала сама. И сами знате колико времена захтева, уз све остале обавезе које наставници имају. Без икакве надокнаде и уз доходак који није обезбеђивао пристојну егзистенцију, па већина наставника држи додатне часове или ради још неки посао. Унутрашња мотивација ме је покренула и на нека потпуно другачија истраживања, као што је учешће на Менсиној конференцији у Београду 2018. године.

У једном периоду наступила је поплава презентација. Од 2010. године, где год се окренемо, све је у Пауер Поинту. Шта год да учимо, где год да идемо, материјал је на презентацији. Тада се тек јавља и идеја о коректном коришћењу компјутерског софтвера и апликација (дигиталних технологија). Није свеједно који ћете алат користити у које сврхе. Ни данас не могу да одвикнем ученике од некоректне употребе ппт-а. Они све што имају да кажу напишу на слајду, а онда се окрену и читају са њега… Али сам зато открила Свеј (Sway.com) који ме је одушевио својом елеганцијом и покретом. Унутрашња моивација и експериментисање.

Министарство просвете Србије подстиче коришћење компјутера у настави и дигитализацију, јављају се конкурси у којима је потребно своје радове представити у дигиталном формату: Креативна школа, Дигитални час, Сазнали на семинару, применили у пракси… Многе издавачке кућа покренуле су своје конкурсе. Цени се дигитализација у настави и њена примена. Семинара је такође много. И јаз је све већи између колега који ретко или готово никад не користе компјутере у настави и оних који се труде да наставу учине занимљивијом.

Целоживотно учење, део 3.

Менторство

Европска ознака квалитета и девет националних ознака квалитета, 27 наставника, 11 земаља и велики пројекат под називом “Tell me your story” налази се на иТвининг платформи Еразмус +. Најбољи део пројекта су сами ученички радови, а ја сам, као покретач пројекта, основне информације добијала од свог ментора, наставнице из Португалије, Марије Силве. Овде можете погледати преглед пројекта. Опет је сарадња међу наставницима основа квалитетног рада и пројеката.

Очекивало се да млађе генерације наставника користе компјутере као средство за рад много лакше. Каква грешка. Према истраживању, рађеном за рад представљен на Националној конферецији о употреби ИКТ-а у настави у Чачку, испоставило се да наставници са стажом од 15 до 25 година највише користе компјутере у раду. А најмање их користе – најмлађе колеге! Зашто? Не знам.

Претопостављам да је начин размишљања моје генерације сасвим другачији. Другачије се живело, мирније и сигурније, мада у Србији иначе никада није досадно.

Недостатак формалног образовања учинио је трајно недоступним неке од занимљивих и врло употребљивих функција различитих програма у настави.

Ових дана се рвемо са електронским дневницима. Потпуно ново радно окружење, мени необично и ново. Школске координаторке имају пуне руке посла (исправљају погрешно унете податке). Јесам дигитално описмењена, али сам опет тражила помоћ у неколико наврата.

Захваљујући међусобним подстицајима, колегијаности и унутрашњој мотивацији, моје пен-генерације успевају (једва) да држе корак са савременим генерацијама. Унутрашња мотивација, професионална одговорност и радозналост увек ће бити основни покретач, полуга, а недостатак формалног дигиталног образовања апсолутно ненадокнадив.

Аутор текста живи и ради у Републици Србији. Наставник је српског језика и књижевности, магистар наука и педагошки саветник.