Вест је основни облик новинарског изражавања. Кратка је, јасна, сажета, актуелна, занимљива, важна. Мора да одговори на основних пет питања и понекад на шесто; ко, шта, где, када, како и зашто. У њој нема личног мишљења.
Користећи извештај ваше другарице, напишите вест: Моја посета Музеју Николе Тесле
|
Kako do vesti Ako je vest koktel informacija, kako i gde nabaviti neophodne sastojke? Osnova novinarskog pisanja je vest. Vest je pobeda košarkaša na svetskom prvenstvu, smena premijera, prodaja velike kompanije, ostavka fudbalskog selektora, operacija na grlu poznatog pevača, velika poplava u Beogradu. Vest je sama po sebi vredna objavljivanja, ali i služi kao inicijalna kapisla za druge stilove pisanja: reportaže, komentare, analize. Umesto standardne definicije, sagledajmo šta bi sve moglo da čini vest: * priča o događaju, činjenici ili mišljenju koja interesuje publiku Ali šta to od vesti čini vest? Postoji konsenzus da je za određivanje toga šta je vest potrebno upotrebiti nekoliko kriterijuma: * Bliskost. Što je događaj geografski bliži publici, imaće veći značaj za publiku. Znači, ako je težak zemljotres pogodio Republiku Srpsku, vest će u Srbiji imati veći značaj nego da se on desio u Peruu. Isto tako u Boliviji će vest o zemljotresu u Republici Srpskoj imati mnogo manje značaja nego da se desio u Peruu. * Aktuelnost. Što je događaj aktuelniji, to je zanimljiviji publici. Ako se nešto događa SADA, zanimljivost je najveća. Recimo, ako je u toku kidnapovanje 200 ruskih civila od strane čečenskih terorista u pozorištu u Moskvi, to je bitnija vest nego eksplozija u Groznom koja se dogodila pre desetak sati. * Bitnost. Što su u pitanju publici poznatiji ljudi, to je događaj interesantniji. Znači, ako je Mik Džeger napunio 60 godina, njegov rođendan će biti vest, dok 60. rođendan nekog manje poznatog pevača nije interesantan. * Sukob. Publika voli svađe, rivalitet, sukobe. Svađa premijera i predsednika je vest. To što se dobro slažu – nije. * Retkost. Događaji koji se retko dešavaju privlače više pažnje. Svi znaju za čuveni primer: ako pas ujede čoveka – to nije vest. Vest je ako čovek ujede psa. * Emocije. Događaj koja izaziva sreću, tugu, ponos ili bes ima elemente emocije i stoga je interesantniji publici. Priča o detetu koje je izvučeno živo ispod ruševina nakon razornog zemljotresa je vest. Naravno, ne mogu sve vesti da imaju sve ove elemente. Međutim, pri odabiru vesti, valja voditi računa o tome da vest sadrži što više ovih elemenata. Zadatak 1: Da li mislite da možete da prepoznate šta je vest, a šta nije? Pokušajte da odgovorite na sledeći zadatak. Odgovorite da li je određena informacija dobar primer vesti ili nije i obrazložite. Zamislite da radite za jedne dnevne novine u Srbiji. Pored svake vesti obrazložite zašto mislite da nešto jeste ili nije vest. Temperatura u maju je dostigla 22. stepen. Zadatak 2: Razmislite o tome koje su informacije važne za vas kao novinare srednjoškolske redakcije? Za koga vi pišete? Koje su to teme kojima treba da se bavi portal Mingl? Napišite nam po tri svoja predloga. Zadatak 3: Kako vi dolazite do informacija? Kako saznajete šta se događa oko vas? Pokušajte da procentima odredite iz kog izvora koliko informacija, vesti, saznajete.
Kako napisati vest? ( преузето са портала http://www.old.mingl.rs Ako je vest koktel informacija, kako izmućkati sve sastojke a ne napraviti bućkuriš? Prošle nedelje smo naučili: * šta je vest Ove nedelje, fokusiramo se na novinarsko pisanje. Najviše pažnje ćemo posvetiti pisanju vesti, ali ćemo se osvrnuti i na ostale stilove pisanja. Svaki tekst se sastoji iz uvoda i tela. Lid Uvod članka se u novinarskom žargonu zove “lid” (iz engleskog “lead” = voditi). Neki ga još zovu prvi graf. Mi ćemo koristiti reč “lid”. Lid je prva rečenica u članku koja kratko i precizno opisuje šta se nalazi u tekstu. Ne sme imati više od 30 reči, iako se izuzeci tolerišu. U njemu objašnjavate šta se dogodilo i zbog čega je vest važna. Lid mora da odgovori na šest ključnih pitanja : Ko? Planinari kluba Kraljevo Kada se odgovori na ovih šest pitanja, “lid” se pravi sam od sebe, zar ne? LID: “Planinari kluba Kraljevo moraće da naprave pauzu u petak na kilometar od vrha Monblana zbog velike mećave na Alpima tako što će prespavati u planinarskom domu.” Potrebno je, naravno, u lidu dati i izvor informacije, kao i vreme i mesto gde je ona data. Dakle, potrebno je biti kratak, precizan i potpun. Naši alpinisti osvojili Elbrus BEOGRAD, 31. jula (Tanjug) – Petočlani alpinistički tim AK Vranje, predvođen Bojanom Brandom, postigao je veliki uspeh osvojivši najviši vrh Evrope – Elbrus, u masivu planine Kavkaz, visok 5.642 metra, saopštio je danas Alpinisticki savez Srbije i Crne Gore. Šta ovaj lid ima, a šta mu nedostaje? Ko? Petočlani alpinistički tim AK Vranje, predvođen Bojanom Brandom Da bi vest bila kompletna, neophodno je da se kaže KADA se to dogodilo: jutros, noćas, prošlog vikenda? Evo novog primera: Najmanje šest policajaca ubijeno u Gazi 08:44 TEL AVIV , 11. februara (Tanjug) – Izraelski vojnici su ubili jutros najmanje šest Palestinaca, a 10 povredili, među njima i telohranitelja duhovnog vođe Hamasa, šeika Ahmeda Jasina, u razmeni vatre u gradu Gazi, rekli su očevici i bolnički izvori. Ova vest je praktično kompletna. Nedostaje joj odgovor na pitanje “zašto?”, mada imamo naznaku da je možda pokušan napad na telohranitelja vođe Hamasa, te da je to uzrok sukoba. Ne zaboravite: ova pravila nisu rigidna. Ne morate imati baš sve elemente u “lidu” (najvažniji su ko, šta, gde i kada). Ono što ne stavite u “lid”, stavite u drugi paragraf. Telo Ono što smo najavili, rezimirali u lidu, moramo da razradimo u telu teksta. * objasniti značaj vesti, staviti je u kontekst – NUT paragraf (koji objašnjava značaj vesti Pogledajmo ovaj tekst : Živ posle pet dana ANKARA – Turske spasilačke ekipe (KO?) izvukle su (ŠTA?) posle pet dana(KADA?), 16-godišnjeg Muhameda Kalema živog iz ruševina višespratnice koja se srušila u gradu Konja, 250 kilometara južno od glavnog grada Turske (GDE?). Ovo je tipičan primer takozvane “OBRNUTE PIRAMIDE” tj. strukture koja na sam početak (u lidu) daje najvažnije vesti, a kako tekst ide dalje, daju se informacije koje su sve manje bitne za samu vest. Najbitnija informacija (u lidu) Najmanje bitna informacija (na kraju teksta) Poenta je u tome da – u slučaju da urednik mora da skrati članak zbog manjka prostora u novinama – on to učini lako, tako što će izbacivati paragrafe sa kraja teksta (kao najmanje važne za vest). Znači, cilj je da vest ostane potpuna bez obzira na to koliko se skraćivala. Ne zaboravite nikada da je potrebno da rečenice i paragrafi budu povezani. Znači, nemojte nabacivati informacije bez ikakvog reda. Jednu misao mora da prati neka druga povezana s njom misao. Pišite konkretno i precizno, nikako neodređeno. Napišite “povređena su tri igrača” a ne “povređeno je nekoliko igrača”. Izbegavajte “puno”, “mnogo”, “jako”, “veoma”. Otvorite dnevne novine. Nađite “vesti” – analizirajte kako su napisane. Budite kritični i olovkom zaokružujte greške i nedostatke. Primetićete da većina vesti nije dobro napisana, da je nepotpuna, loše strukturisana. Takva činjenica je posledica nedovoljnog novinarskog obrazovanja u našim medijima. Vodite računa o tome da ne pravite iste greške. Različiti stilovi pisanja Podsetite se razlika između vesti, analize, reportaže i komentara. Vest smo obradili. Ukratko, obratićemo pažnju i na preostala tri stila, kao i na njihove lidove. U analizi je potrebno istaći od samog početka značaj, kontekst vesti. Znači, već u prvom ili drugom paragrafu je neophodno naznačiti zašto ovu vest treba čitati. Primer: “Direktor Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović, jedan od najuticajnijih ljudi na vlasti u Beogradu, primoran je na ostavku nakon sukoba sa nezavisnim medijima i zapadnim diplomatama. U reportaži i komentaru, lid ne poštuje princip obrnute piramide. Nije neophodno, a ni poželjno, napisati najvažnije informacije na početku. Najbitnije je napisati interesantan, privlačan lid, koji će navući čitaoca da pročita ceo tekst. U reportaži, lid je veoma deskriptivan. Primer uvoda u reportaži: “Ogromna kolona spaljenih borova pravi zastrašujući kontrast sa ružičastom svetlošću svitanja zore: u Sen-Maksimu, razorenom vatrom, tek je dan pokazao pravo lice katastrofe. Primer uvoda u komentaru: Tresla se gora, rodio se komarac. Nije stvar u komarcu, nego u njegovom lošem zdravstvenom stanju. Sumnja se na malariju. U komentaru, kao i u reportaži, kroz tekst se dolazi do novih informacija, objašnjenja, obrta, a i kraj je tu veoma bitan – za razliku recimo od vesti. Naime, veoma često poenta komentara se efektno iskazuje tek na kraju. Zadatak 1: Na osnovu informacija koje ste sami prikupili prošle nedelje, napišite vest 300-400 reči. Zadatak 2: Napišite vest ili izveštaj o jednoj aktuelnoj aktivnosti neke omladinske ili nevladine organizacije iz svoje lokalne zajednice. U istraživanju se poslužite internetom, saznajte što više možete za pozadinu vaše priče, uzmite izjavu od ljudi koji su učestvovali. Pripremite se jer ćemo se sledeće nedelje baviti internet novinarstvom i tehnikama pretraživanja interneta. (do 400 reči) Zadatak 3: Napišite kritiku jednog muzičkog albuma, filma ili TV emisije (200 reči) Autor i predavač: Saša Mitić |
Учионица српског језика и књижевности 