“Песник и месец” Добрица Ерић

Тема песме: усамљеност и осећајност песника

Врста лирике: мисаона уметничка поезија

Мотивске целине:

  • Смена дана и ноћи, жарког ата и звездане љуљашке (метафоре), време сумрака, време је када се сусреће песник са сопственим мислима и препушта својим осећањима.
  • Светлости свитаца и звук попаца нарушавају тај мир.
  • Природа оживљава кроз персонификацију: травке, цвеће, брезе, све је утопљено у своја осећања.
  • У славу природе и њених становника наздравља песник и под мирисом воћа препричава свој доживљај света.

Стилске фигуре: симбол:

Месец је симбол сеновитих предела у песниковом срцу, хладна светлост, мистичност, недоступност (сетите се похода на Месец), симбол нечег недостижног, симбол вечитих тежњи и жеља, симбол песничке уметности.

Жарки ат је симбол сунца, био и у праисторијско време – код Словена то су Сунчана кола,   Жарки ат — Сунце, енергија, снага, воља, топлота, дан, светло.

Булка – симбол сунца, слободе, светлости, цвет, симбол живота,

звезда са првим зрацима — симбол везе човекове душе са небом — звезда је далека, хладна, слабо светли, али то може бити и сунце — рађање јутра, дан, светлост, живот.

Метафоре – Звездана љуљка, звездано небо које се стално мења, чобани који носе торбице звезда и цветова, небески гласници који те звезде чувају – небеса.

Персонификације: дан сјаше, ноћ зањише, свици носе жиже, травке снене, трепће цвеће, принцезе брезе.