Ноћ музеја је чаробна! Ево приче једне ученице која је била у Музеју Николе Тесле!
Да ли сте били у Музеју Николе Тесле? У „Ноћи музеја“ мислила сам да је прави тренутак да посетим овај Музеј и упознам боље Теслин живот и рад.
Музеј Николе Тесле је смештен у центру Београда. Зграда музеја је имала различите намене све до 5. децембра 1952. године, када је званично постала његов музеј.
На улазу у Музеј постављене су фотографије из различитих периода Теслиног живота. Њима почиње прича о овом изузетном проналазачу.
Уз његове личне ствари: штап, шешир, путну торбу, ту су и крштеница, свеодчанства из школе и пасош којим је путовао у Њујорк. Централни зид красе слике његове родне куће, православне цркве у којој је његов отац био свештеник, а у витринама су признања која су Тесли исказали Ајнштајн, Рендген, Пупин, Армстронг и многи други познати научници и проналазачи.
Дописивао се са Марком Твеном (читали сте „Тома Сојера“, зар не?), Џорџом Вашингтоном, америчким председником, Јованом Јовановићем Змајем.
У трећој просторији налази се урна са Теслиним пепелом у позлаћеној кугли. Зашто кугли? Сетите се лекције из математике о лопти…
Све остале просторије испуњене су Теслиним проналасцима од ротирајућег металног јајета, двофазног генератора који струјом коју производи исписује осветљено име Јована Јовановића Змаја.
Уз сва признања која су му додељена, највеће је оно додељено посмртно 1960. године. Одлуком комисије у целом свету мерна јединица магнетне индукције добија име Тесла, чиме је тесла увршћена међу мерне јединице које су добиле назив према највећим светским проналазачима, као што су волт, ампер, келвин и многи други.
На самом крају исписане су речи америчког проналазача Армстронга: „Свет ће још дуго морати да чека на ум раван Теслином по стваралачким могућностима и по богатству маште.“
Лара Милојевић, 5/3
Учионица српског језика и књижевности 