Давид Штрбац пред судом
Давид Штрбац, сељак који је на изглед само то, у ствари је врло мудар човек који у суду истерује правду и испада паметнији од ,,главате господе”, судије и писара.
Он је тамо отишао не да би казнио јазавца, већ да би указао на то да им је Аустроугарска отела све. Са том намером посетио је суд и испричао се са ,,главатом господом”. Храбар је, рекао им је све што је желео, али под маском будале и неуког човека. Понекад своју маску замени искреним речима, али кад примети да га разумеју, враћа се у улогу дворске луде. ,,Захваљује” држави што их је ослободила стоке и имања и што је једва мало снаге сачувао.
Давид Шатрбац пред судом говори све што мисли, али са скривеним значењем и поруком. Судији и писару жели да покаже да су и они издајице, које служе туђина. Обраћа им се као старији и ученији човек.
Велики је родољуб, као и Лујо из приповетке ,,Јаблан”. Обојица побеђују у малом мегдану, који, иако је мали, улива наду и снагу народу за ослобођење. Та нада је искра, једина права и нескривена, која нас тера напред, ка нашим циљевима. Само је треба сачувати.
Мара Петковић VI/4
Учионица српског језика и књижевности 