Мало поезије

ТИ

 

Сакријеш сакупљене

расуте

и муком истањене комадиће свог живота

дубоко иза светлости својих очију,

 

Поломљене делиће никад заборављених љубави

увијеш нежно и прислониш на своје срце

 

Светле трагове сећања брижљиво

умоташ у наду и сакријеш у недра,

 

Бесконачну чаролију давних заљубљених додира

сакријеш у маштање о својој будућности

 

Нежно покупиш искре свог изгубљеног самопоуздања

И кренеш у сусрет животу.

Сама…

Ти.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s